Приказивање постова са ознаком Athens. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Athens. Прикажи све постове
субота, 4. мај 2019.
петак, 3. мај 2019.
CENZURA,ILI ZBOGOM PAMETI!
CENZURA ,ILI ZBOGOM PAMETI!
U jednom trenutku se upetljah u raspravu oko zagrobnog života i napisah najiskrenije kako nas posle smrti zakopaju ,a onda nas pojedu crvi i da posle toga nems ničega i da to nema ničeg strašnog u tome. Odmah me dežurni cenzor,vođa naše skupine zabrani,tačnije izbriše moje reči i kao da ih nikada nije ni bilo. Sve ostale tekstove u kojima se nadahnuto pisalo o majci božjoj koja je začela sa krinom Isusa ,o anđelima koji imaju krila i lete okolo je dušebrižnik cenzor ostavio.
Znači nije istina da nas posle smrti pojedu crvi,to vređa hrišćanska osećanja članova,to što oni podržavaju priču o Isusu koji je navodno hodao po vodi,oživeo Lazara,bio začet od strane cveta,govorio starogrčki premda kao siromah teško da je i pismen bio,ako je uopšte i postojao sve to bi trebalo da nam odgovara.
E,pa meni ne samo što ne laska,već mislim da se tim pričama vređa ljudska inteligencija.
Zbogom,pameti kad 2019- te godine ljudi ljube rezbarije,slike i kipove očekujući da im to pomogne,umesto da pokušaju praktično da se uhvate u koštac sa nepravdom,strahom i nedaćama!
Zbogom ,pameti, kad ljudi još nisu navikli da se uzdaju u svoje snage i priznaju da kada nesto ne mogu da reše da je to zbog njihove slabosti,ili nedovoljnog znanja,a ne zbog hirovitog božanstva....
Zbogom pameti,kada se plašiš crva ,a o onozemaljskom pišeš horski hvalospeve kao da si juče tamo bio....
Nije ni čudo što smo se rasturili i što nas je šaka jada,ali valjda će posle smrti biti bolje,jer tamo nas vele čeka nagrada,sve što treba je verovati i posle smrti sve će prestati da boli i bićeš okružen cvećem u rajskom vrtu. Samo treba dočekati. Čekaj da umreš da ti bude bolje!
S.Vojnović
U jednom trenutku se upetljah u raspravu oko zagrobnog života i napisah najiskrenije kako nas posle smrti zakopaju ,a onda nas pojedu crvi i da posle toga nems ničega i da to nema ničeg strašnog u tome. Odmah me dežurni cenzor,vođa naše skupine zabrani,tačnije izbriše moje reči i kao da ih nikada nije ni bilo. Sve ostale tekstove u kojima se nadahnuto pisalo o majci božjoj koja je začela sa krinom Isusa ,o anđelima koji imaju krila i lete okolo je dušebrižnik cenzor ostavio.
Znači nije istina da nas posle smrti pojedu crvi,to vređa hrišćanska osećanja članova,to što oni podržavaju priču o Isusu koji je navodno hodao po vodi,oživeo Lazara,bio začet od strane cveta,govorio starogrčki premda kao siromah teško da je i pismen bio,ako je uopšte i postojao sve to bi trebalo da nam odgovara.
E,pa meni ne samo što ne laska,već mislim da se tim pričama vređa ljudska inteligencija.
Zbogom,pameti kad 2019- te godine ljudi ljube rezbarije,slike i kipove očekujući da im to pomogne,umesto da pokušaju praktično da se uhvate u koštac sa nepravdom,strahom i nedaćama!
Zbogom ,pameti, kad ljudi još nisu navikli da se uzdaju u svoje snage i priznaju da kada nesto ne mogu da reše da je to zbog njihove slabosti,ili nedovoljnog znanja,a ne zbog hirovitog božanstva....
Zbogom pameti,kada se plašiš crva ,a o onozemaljskom pišeš horski hvalospeve kao da si juče tamo bio....
Nije ni čudo što smo se rasturili i što nas je šaka jada,ali valjda će posle smrti biti bolje,jer tamo nas vele čeka nagrada,sve što treba je verovati i posle smrti sve će prestati da boli i bićeš okružen cvećem u rajskom vrtu. Samo treba dočekati. Čekaj da umreš da ti bude bolje!
S.Vojnović
четвртак, 2. мај 2019.
Ο ΚΑΜΥ ΚΑΙ Ο ΚΑΦΕΣ
Ο Καμύ έγραψε : " Να αυτοκτονήσω ή να ψήσω καφέ ;
Πίνω το τέταρτο καφέ σήμερα και σκέφτομαι : εκεί που φτάσαμε ως πολιτισμός επιτρέπετε να ψήνουμε τους καφέδες μας ακόμα;
Ένας φιλόσοφος είχε την απορία σχετικά με τη ζωή και αν ίσως θα' πρεπε να την τερματίσει, ενώ εμείς δεν έχουμε τέτοιους είδους διλήμματα- μας αρκεί να μην πειράξουν το καφέ μας την στιγμή που μας έκλεψαν όλα τα υπόλοιπα.....
Σ. Βόινοβιτς
среда, 1. мај 2019.
Čitajte !
Upalite,uključite svetlo knjigom!
Knjiga je protivotrov za glupost!
Ako ne znate odakle početi,pouzdajte se
u klasičnu književnost.
Sanja
ΓΙΑΤΙ ΟΙ ΕΛΛΗΝΕΣ ΔΕΝ ΔΙΑΒΑΖΟΥΝ ΤΟΝ ΣΑΡΤΡ ;
Όταν οι πλούσιοι κάνουν πόλεμο, είναι οι φτωχοί που πεθαίνουν.
ΖΑΝ-ΠΩΛ ΣΑΡΤΡ
Πάντα αναρωτιέμαι το ίδιο πράγμα : γιατί οι Έλληνες δεν διαβάζουν τον Σαρτρ;
Γενικά , οι άνθρωποι δεν τον διαβάζουν .
Ίσως φοβούνται την πραγματικότητα,ίσως πιστεύουν ότι μπορούν να κάνουν πρόοδο σε ένα σύστημα που περιστρέφεται γύρω από τα κέρδη,το χρήμα και το " τι με ενδιαφέρει εάν υποφέρει ο άλλος ,μου αρκεί να έχω εγώ, ας πεθαίνουν οι φτωχοί είναι αντάξιοι της μοίρας τους αφού δεν είναι σαν εμένα έξυπνοι και δεν δουλεύουν σαν εμένα!"
Επιτυχία είναι να έχεις , το να έχεις το έχουν ονομάσει δημιουργία...και το έχειν απαγορεύει τον Σαρτρ.
Το έχειν απαγορεύει την οποιαδήποτε σκέψη που περιστρέφεται γύρω από το είναι του ανθρώπου και τον ταΐσει με κάθε λογής δεισιδαιμονίες.
ΖΑΝ-ΠΩΛ ΣΑΡΤΡ
Πάντα αναρωτιέμαι το ίδιο πράγμα : γιατί οι Έλληνες δεν διαβάζουν τον Σαρτρ;
Γενικά , οι άνθρωποι δεν τον διαβάζουν .
Ίσως φοβούνται την πραγματικότητα,ίσως πιστεύουν ότι μπορούν να κάνουν πρόοδο σε ένα σύστημα που περιστρέφεται γύρω από τα κέρδη,το χρήμα και το " τι με ενδιαφέρει εάν υποφέρει ο άλλος ,μου αρκεί να έχω εγώ, ας πεθαίνουν οι φτωχοί είναι αντάξιοι της μοίρας τους αφού δεν είναι σαν εμένα έξυπνοι και δεν δουλεύουν σαν εμένα!"
Επιτυχία είναι να έχεις , το να έχεις το έχουν ονομάσει δημιουργία...και το έχειν απαγορεύει τον Σαρτρ.
Το έχειν απαγορεύει την οποιαδήποτε σκέψη που περιστρέφεται γύρω από το είναι του ανθρώπου και τον ταΐσει με κάθε λογής δεισιδαιμονίες.
IZ MOJE BELEŽNICE
Do svoje trideset i pete čovek istražuje i misli kako otkriva nešto novo; onda mu postane jasno da je sve to što je njemu novo,zapravo postojalo i pre njega samoga,a posotojaće i posle njegove smrti.U tom trenutku život mu postane dosadan u svom okrutnom ponavljanju i njime preovlada osećaj gorčine,a život se svede na mahinalno obavljanje onog neizbežnog.Neizbežno ( sva ona otaljavanja na poslu,kod kuće) smatra sudbinom,a svaku promenu nemogućom. Čini mu se kako je još jedino zdrav i donekle mlad samo zbog jednog cilja : da opslužuje društvenu mašineriju u dobro utvrđenom poredku stvari - ustani,obuci se,idi na posao,obogati svojim trudom onog iznad sebe,dođi kući i lezi da spavaš kako bi sutra opet mogao da sve to odradiš ispočetka. U međuvremenu su mu na pleća natovareni i društveni obziri prema državnoj religiji i njenim bajkama kao i kultu sticanja koji se promoviše na svim nivoima. Pohlepa je najznačajnija vrlina tog kulta i njome se određuje vrednost svega ostalog.Do svoje četrdesete čovek shvati da u sopstvenom životu nema šta da traži. Oseća se poput slepog putnika koji se ukrcao na brod pritom ne znajuči u kom pravcu plovi,a istovremeno je uskračeno i pravo da se oko toga uopšte i uzbuđuje s obzirom da je u potpalublju rezervisanom za neuspešne i nevešte,one bez karte i prava na izbor.
Plutajući tako,ne čineči ništa za sebe samog još uvek oplužuje nezasitu mašineriju poredka kakvom su ga smislili " oni iznad". Mašinerija kojom rukovode tehnokrate,mantijaši,političari izabrani od strane onih koji najviše na svemu tome zarade ,proždire čovekovo vreme,snagu,a zauzvrat mu nudi samo prazninu,otuđenost i pakao samoće. Sveden na šraf u mehanizmu, na statistički broj, kupca i potrošača, jedino što.mu preostaje jeste da čeka smrt,osim ako se sam ne ubije.
U međuvremenu živi da bi radio,radi kako bi mogao da se sapne avansima,kreditima,kupovinama na popust i rate. Na celoj toj sivoj pozadini satkanoj od očqja,otupljenja,otuđenja,siromaštva,bede i svake druge robije izvan zatvorskih zidina,nema ama baš ni jednog trenutka u kome protagonista sopstvenog života može da kaže : " postojim!". Ono što pouzdano zna jeste da se rodio tog i tog dan,u tom i tom mestu,da je išao,ili nije u školu,da se venčao,ili samac,ali sve drugo što nije okovano tačnim datumima i mestima,okovalo je njega svojom teskobnom istinom o tome da životprolazi,a da on nije ni učestvovao u njemu kao čovek,več samo kao prolaznik koji ništ novo nije dodao sveukupnoj slici sveta na kom se rodio.
Kroz glavu mu počinju prolaziti sve one sitnice koje je mogao da uradi,a nije. Mogao je da pročita više knjiga,mogao je malo više razgovarati sa ljudima oko sebe. Mogao je ovo ,ili ono. Na pamet mu padaju izgubljeni sati,dani i nedelje ,vreme koje se ne može niti vratiti,niti nadoknaditi. Nešto je trebalo preduzeti. Seća se svih onih iscrpljujućih časova provedenih na poslu. Kako bi sačuvao posao,ostajao je duže. Stanarina je morala biti plaćena.Računi su morali biti podmireni. Ponekad se morala popiti koja čašica više kako bi se sve to izdržalo. Onda,tu je došao na red i rat: učestvovao je u njemu kao bojnik,kao žrtva,kao spaljeni,piroman,kao nombardovan,ili bombarder. Godine su prolazile i otimano jedino što je imao i što je mogao dati : ljudski život. Kako shvata svu veličinu svoje tragedije,shvata tragediju svog ćutanja. Oseća se opljačknim i izdanim. Dao je svoj život mašineriji bogatih i njihovim ulizicama dobivši zauzvrat jmbg i demokratsko glasačko pravo na unapred nameštenim izborima.
Plutajući tako,ne čineči ništa za sebe samog još uvek oplužuje nezasitu mašineriju poredka kakvom su ga smislili " oni iznad". Mašinerija kojom rukovode tehnokrate,mantijaši,političari izabrani od strane onih koji najviše na svemu tome zarade ,proždire čovekovo vreme,snagu,a zauzvrat mu nudi samo prazninu,otuđenost i pakao samoće. Sveden na šraf u mehanizmu, na statistički broj, kupca i potrošača, jedino što.mu preostaje jeste da čeka smrt,osim ako se sam ne ubije.
U međuvremenu živi da bi radio,radi kako bi mogao da se sapne avansima,kreditima,kupovinama na popust i rate. Na celoj toj sivoj pozadini satkanoj od očqja,otupljenja,otuđenja,siromaštva,bede i svake druge robije izvan zatvorskih zidina,nema ama baš ni jednog trenutka u kome protagonista sopstvenog života može da kaže : " postojim!". Ono što pouzdano zna jeste da se rodio tog i tog dan,u tom i tom mestu,da je išao,ili nije u školu,da se venčao,ili samac,ali sve drugo što nije okovano tačnim datumima i mestima,okovalo je njega svojom teskobnom istinom o tome da životprolazi,a da on nije ni učestvovao u njemu kao čovek,več samo kao prolaznik koji ništ novo nije dodao sveukupnoj slici sveta na kom se rodio.
Kroz glavu mu počinju prolaziti sve one sitnice koje je mogao da uradi,a nije. Mogao je da pročita više knjiga,mogao je malo više razgovarati sa ljudima oko sebe. Mogao je ovo ,ili ono. Na pamet mu padaju izgubljeni sati,dani i nedelje ,vreme koje se ne može niti vratiti,niti nadoknaditi. Nešto je trebalo preduzeti. Seća se svih onih iscrpljujućih časova provedenih na poslu. Kako bi sačuvao posao,ostajao je duže. Stanarina je morala biti plaćena.Računi su morali biti podmireni. Ponekad se morala popiti koja čašica više kako bi se sve to izdržalo. Onda,tu je došao na red i rat: učestvovao je u njemu kao bojnik,kao žrtva,kao spaljeni,piroman,kao nombardovan,ili bombarder. Godine su prolazile i otimano jedino što je imao i što je mogao dati : ljudski život. Kako shvata svu veličinu svoje tragedije,shvata tragediju svog ćutanja. Oseća se opljačknim i izdanim. Dao je svoj život mašineriji bogatih i njihovim ulizicama dobivši zauzvrat jmbg i demokratsko glasačko pravo na unapred nameštenim izborima.
уторак, 26. април 2016.
Eutanazija srpske duše (1)
Ona je na umoru,sa svake strane opkoljena i gotovo bez kiseonika kakav je potreban da bi se trajalo sada i ovde;njeno trajanje mnogi slučajno,ili namerno brkaju sa postojanjem.U životu je održavaju veštačke tvorevine čije klice joj zapravo razaraju sva ona svojstva koja su je činila jedinstvenom među svim ostalim dušama koje su podigle Gradove,Zastave i našle uporište u Jeziku.
U njenom korenu je misao stara,pradavna koju je tako dobro izrekao
jedan stanovnik drevne Grčke: ''čovek je čoveku bedem'';naravno on je živeo pre nje,pre te duše lutalice,ali da iko može biti siguran da se ona sa tim drevnim čovekom već tada nije srela u obliku male,sitne,oku nevidljive čestice koja je tražila svoje buduće utočište?
Sada ona traži utehu i malo vazduha jer njen bedem,Čovek,načet je sa svih strana i i često je u sebi ne prepoznaje već joj daje drugačija imena ubijajući je time u sebi.
Sada ona,ta srpska duša ugrižena za srž pronalazi tek neka od skrovišta u onima koji se nisu predali brzini,sumanutosti,gramzivosti,pohlepi i rasprodaji vrednosti zarad malo prolazne,isprazne i najjeftinije slave.
Ali,sve se na ovom svetu zamara,umara i gubi;tako i ona koja je do juče bila besmrtna koliko i onaj ljudski bedem koji je u njoj i kroz nju živeo,štiteći je od zaborava i zajedničke im smrti,sada sve duže i duže drži oči sklopljene,a njeni kapci skoro da se i ne otvaraju.Ta duša bi htela da u svoj pogled primi širinu neba i zemlje,ali sve ređe joj dopuštaju da gleda.Iznajmili su je za učestvovanje u jeftinim farsama koje prodaju minute nečeg što se samo naziva vremenom,ali postoji zarobljeno tek u novčanicama isplaćenih onima koji prodaju sam život neukih između dve emisije,dva glasanja,dva rata...
Zato ta duša ropće i čini se kako ćemo joj učiniti veliku uslugu ako joj okončamo brzo tu agoniju pred saznanjem da ona iz nas nestaje,da polako iščiljava iz naših pogleda,ali ne zato što nas ostavlja već zato što smo je napustili.Čini nam se kako bismo trebali da je ubijemo brzo,sami sebi laskajući kako ćemo samo jednom pravom dozom,pravom merom otrova olakšati njene muke;muke one koja nas je do sada čuvajući od zaborava štitila i od same večne smrti ljudi koji za sobom ne ostavljaju ništa sem praznine.
Eutanazija za srpsku dušu-dobrovoljna anestezija duha i savesti pred novim božanstvima koja je ljudski bedem ove duše uzdigao na presto svoga zajedničkog postojanja-dobit,pohlepa,licemerje,laž.
Čega se bojimo mi koji smo jednom pronalazili svoju domovinu i svoju tamnicu u njoj?Šta još čekamo?Nismo našli dovoljno oštar nož da je rasporimo,ili možda oklevamo jer smo počeli da se konačno stidimo svog straha pred božanstvima dobiti i izgleda,nepravde i puke spoljašnjosti?
nastaviće se...
(napisano 14.marta 2011)
Sanja Vojnović
понедељак, 25. април 2016.
DOĆI ĆU....I STIĆI ĆU VAS
Doći ću sa svojom svitom
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i glasova
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje
ste dodelili
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo
iskrivljene, nepismene kulture
Sagradiću nova stara svetla
koja će obasjavati zracima Farosa
sve ono što ste hteli
da oduzmete jedinom
svetioniku koji svojim
foto signalima označava putovanje života
čiji je jedini cilj
Čovek
Doći ću trčeći i stići ću vas
jer znate
nekome kome su samo reči ostale
nema šta da izgubi
nema ničega opipljivog čime bi bio ucenjen
Doći ću trčeći i stići ću vas
ja Čovek
a za mnom idu Ljudi....
...čak iako kasne
Sanja Vojnović
25.04.2016.
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i glasova
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje
ste dodelili
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo
iskrivljene, nepismene kulture
Sagradiću nova stara svetla
koja će obasjavati zracima Farosa
sve ono što ste hteli
da oduzmete jedinom
svetioniku koji svojim
foto signalima označava putovanje života
čiji je jedini cilj
Čovek
Doći ću trčeći i stići ću vas
jer znate
nekome kome su samo reči ostale
nema šta da izgubi
nema ničega opipljivog čime bi bio ucenjen
Doći ću trčeći i stići ću vas
ja Čovek
a za mnom idu Ljudi....
...čak iako kasne
Sanja Vojnović
25.04.2016.
петак, 18. март 2016.
Αντζελίνα, αλάνι, για πάντα στο λιμάνι...
Αντζελίνα, αλάνι, για πάντα στο λιμάνι...
Ή
Η αγάπη των πλουσίων για τους πρόσφυγες = η αγάπη του κ.λου
Ή
Η αγάπη των πλουσίων για τους πρόσφυγες = η αγάπη του κ.λου
Η Ελλάδα έγινε το ''μαστ'', το ''ιν'', για κάθε επιδειξιομανή που θέλει να κάνει διαφήμιση τον ίδιο τον εαυτό σου. Έτσι ήρθε και η Τζολί....όταν δεν ξέρεις τι να κάνεις, πως να περάσει η ώρα σου μεταξύ δύο χαζοταινίες για τις οποίες παίρνεις κάτι εκατομμύρια κάνε μια βόλτα τα φουσκωμένα χείλη σου στον Πειραιά ,κάνε μερικά ''σέλφι'' με τους πρόσφυγες,άσε να σε βλέπουν από κοντά...και γίνε το είδωλο των τηλεθεατών ,το τέλειο ''απορρυπαντικό'' για την πλύση των εγκεφάλων...
Σάνια Βόινοβιτς
18/3/2016
среда, 10. фебруар 2016.
уторак, 2. фебруар 2016.
понедељак, 25. јануар 2016.
ΟΙ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ- ΤΑΤΪΑΝΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ (ποίημα και φωτογραφίες)
ΕΝΑ ΠΟΙΗΜΑ ΣΕ ΔΥΟ ΦΩΤΟΓΡΑΦΙΕΣ ........
ΟΙ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ
ΚΟΙΤΑΖΩ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΤΟΥΣ ΠΟΥ ΕΙΝΑΙ ΑΚΟΜΑ ΣΤΙΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ.
ΤΑ ΡΟΥΧΑ,ΟΛΑ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΑΥΤΑ ΠΕΡΙΜΕΝΑΝ ΤΟΥΣ ΚΑΤΟΧΟΥΣ ΤΟΥΣ.
ΕΛΕΙΠΑΝ ΤΑ ΣΩΜΑΤΑ,ΤΑ ΣΩΜΑΤΑ ΤΟΥΣ ΠΟΥ ΜΕΧΡΙ ΤΩΡΑ ΜΑΛΛΟΝ ΕΧΟΥΝ ΛΙΩΣΕΙ..
ΤΗΝ ΑΠΟΦΑΣΗ ΝΑ ΒΓΑΛΩ ΤΑ ΠΡΑΓΜΑΤΑ,ΝΑ ΤΑ ΠΕΤΑΞΩ Ή ΝΑ ΤΑ ΜΟΙΡΑΣΩ
ΑΝΕΒΑΛΛΑ ΠΟΛΛΕΣ ΦΟΡΕΣ.
ΚΑΙ ΚΑΘΕ ΦΟΡΑ ΣΑΝ ΔΙΚΑΙΟΛΟΓΙΑ ΕΒΡΙΣΚΑ ΤΟ Ο,ΤΙ ''ΔΕΝ ΕΧΩ ΧΡΟΝΟ''.
ΕΤΣΙ,ΟΙ ΜΕΡΕΣ ΓΙΝΑΝΕ ΕΒΔΟΜΑΔΕΣ,ΟΙ ΕΒΔΟΜΑΔΕΣ ΓΙΝΑΝΕ ΜΗΝΕΣ ΚΑΙ ΟΙ ΜΗΝΕΣ ΧΡΟΝΙΑ.
ΑΛΛΑ ΠΟΙΟΝ ΚΟΡΟΪΔΕΥΑ - ΤΟΝ ΕΑΥΤΟ ΜΟΥ ΜΟΝΟ.
ΕΙΧΑ ΧΡΟΝΟ...
ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΣΑ ΤΙΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ ΚΑΙ ΚΟΥΝΟΥΣΑ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΠΑΝΩ ΤΟΥΣ ΠΟΥ ΗΤΑΝ ΚΡΥΑ ΟΤΑΝ ΤΑ ΑΓΓΙΖΑ.
ΣΑΝ ΟΛΑ ΑΥΤΑ ΤΑ ΧΡΟΝΙΑ ΝΑ ΤΟΥΣ ΠΕΡΙΜΕΝΑ,ΤΟΥΣ ΝΕΚΡΟΥΣ ΝΑ ΓΥΡΙΖΟΥΝ.ΗΞΕΡΑ ΟΜΩΣ Ο,ΤΙ
ΑΥΤΟ ΕΙΝΑΙ ΑΔΥΝΑΤΟΝ.
ΓΙΑΤΙ ΑΠΟΦΕΥΓΩ ΑΥΤΟ ΠΟΥ ΕΙΝΑΙ ΑΝΑΠΟΦΕΚΤΟ;ΓΙΑ ΠΙΟ ΛΟΓΟ;
ΤΟ ΚΑΝΩ ΕΠΕΙΔΗ ΠΙΣΤΕΥΩ Ο,ΤΙ ΕΝΑ ΜΙΚΡΟ ΜΕΡΟΣ ΤΟΥΣ,ΕΝΑ ΚΟΜΜΑΤΑΚΙ ΤΟΥΣ ΑΚΟΜΑ
ΕΙΝΑΙ ΕΔΩ, Ο,ΤΙ ΠΑΡΑΕΥΡΙΣΚΟΝΤΑΙ ΣΤΗ ΖΩΗ ΜΟΥ ΜΕ ΤΟ ΝΑ ΦΥΛΑΩ ΤΑ ΠΡΩΣΟΠΙΚΑ ΤΟΥΣ
ΑΝΤΙΚΕΙΜΕΝΑ.
ΛΕΝΕ Ο,ΤΙ Ο ΧΡΟΝΟΣ ΓΙΑΤΡΕΥΕΙ ΤΑ ΠΑΝΤΑ,ΑΛΛΑ ΑΥΤΟ ΔΕΝ ΑΛΗΘΕΥΕΙ,
Ο ΧΡΟΝΟΣ ΜΟΝΟ ΚΛΕΙΝΕΙ ΤΙΣ ΠΛΗΓΕΣ.
ΚΑΙ ΣΤΟ ΤΕΛΟΣ ΤΙ ΜΕΝΕΙ ΠΙΣΩ ΑΠΟ ΟΛΟΥΣ ΜΑΣ;
ΜΟΝΟ ΓΥΜΝΕΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ ΚΑΙ ΤΙΠΟΤΑ ΑΛΛΟ...
ΤΑΤΪΑΝΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ
 | ||||
ΟΙ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ
ΚΟΙΤΑΖΩ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΤΟΥΣ ΠΟΥ ΕΙΝΑΙ ΑΚΟΜΑ ΣΤΙΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ.
ΤΑ ΡΟΥΧΑ,ΟΛΑ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΑΥΤΑ ΠΕΡΙΜΕΝΑΝ ΤΟΥΣ ΚΑΤΟΧΟΥΣ ΤΟΥΣ.
ΕΛΕΙΠΑΝ ΤΑ ΣΩΜΑΤΑ,ΤΑ ΣΩΜΑΤΑ ΤΟΥΣ ΠΟΥ ΜΕΧΡΙ ΤΩΡΑ ΜΑΛΛΟΝ ΕΧΟΥΝ ΛΙΩΣΕΙ..
ΤΗΝ ΑΠΟΦΑΣΗ ΝΑ ΒΓΑΛΩ ΤΑ ΠΡΑΓΜΑΤΑ,ΝΑ ΤΑ ΠΕΤΑΞΩ Ή ΝΑ ΤΑ ΜΟΙΡΑΣΩ
ΑΝΕΒΑΛΛΑ ΠΟΛΛΕΣ ΦΟΡΕΣ.
ΚΑΙ ΚΑΘΕ ΦΟΡΑ ΣΑΝ ΔΙΚΑΙΟΛΟΓΙΑ ΕΒΡΙΣΚΑ ΤΟ Ο,ΤΙ ''ΔΕΝ ΕΧΩ ΧΡΟΝΟ''.
ΕΤΣΙ,ΟΙ ΜΕΡΕΣ ΓΙΝΑΝΕ ΕΒΔΟΜΑΔΕΣ,ΟΙ ΕΒΔΟΜΑΔΕΣ ΓΙΝΑΝΕ ΜΗΝΕΣ ΚΑΙ ΟΙ ΜΗΝΕΣ ΧΡΟΝΙΑ.
ΑΛΛΑ ΠΟΙΟΝ ΚΟΡΟΪΔΕΥΑ - ΤΟΝ ΕΑΥΤΟ ΜΟΥ ΜΟΝΟ.
ΕΙΧΑ ΧΡΟΝΟ...
ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΣΑ ΤΙΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ ΚΑΙ ΚΟΥΝΟΥΣΑ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΠΑΝΩ ΤΟΥΣ ΠΟΥ ΗΤΑΝ ΚΡΥΑ ΟΤΑΝ ΤΑ ΑΓΓΙΖΑ.
ΣΑΝ ΟΛΑ ΑΥΤΑ ΤΑ ΧΡΟΝΙΑ ΝΑ ΤΟΥΣ ΠΕΡΙΜΕΝΑ,ΤΟΥΣ ΝΕΚΡΟΥΣ ΝΑ ΓΥΡΙΖΟΥΝ.ΗΞΕΡΑ ΟΜΩΣ Ο,ΤΙ
ΑΥΤΟ ΕΙΝΑΙ ΑΔΥΝΑΤΟΝ.
ΓΙΑΤΙ ΑΠΟΦΕΥΓΩ ΑΥΤΟ ΠΟΥ ΕΙΝΑΙ ΑΝΑΠΟΦΕΚΤΟ;ΓΙΑ ΠΙΟ ΛΟΓΟ;
ΤΟ ΚΑΝΩ ΕΠΕΙΔΗ ΠΙΣΤΕΥΩ Ο,ΤΙ ΕΝΑ ΜΙΚΡΟ ΜΕΡΟΣ ΤΟΥΣ,ΕΝΑ ΚΟΜΜΑΤΑΚΙ ΤΟΥΣ ΑΚΟΜΑ
ΕΙΝΑΙ ΕΔΩ, Ο,ΤΙ ΠΑΡΑΕΥΡΙΣΚΟΝΤΑΙ ΣΤΗ ΖΩΗ ΜΟΥ ΜΕ ΤΟ ΝΑ ΦΥΛΑΩ ΤΑ ΠΡΩΣΟΠΙΚΑ ΤΟΥΣ
ΑΝΤΙΚΕΙΜΕΝΑ.
ΛΕΝΕ Ο,ΤΙ Ο ΧΡΟΝΟΣ ΓΙΑΤΡΕΥΕΙ ΤΑ ΠΑΝΤΑ,ΑΛΛΑ ΑΥΤΟ ΔΕΝ ΑΛΗΘΕΥΕΙ,
Ο ΧΡΟΝΟΣ ΜΟΝΟ ΚΛΕΙΝΕΙ ΤΙΣ ΠΛΗΓΕΣ.
ΚΑΙ ΣΤΟ ΤΕΛΟΣ ΤΙ ΜΕΝΕΙ ΠΙΣΩ ΑΠΟ ΟΛΟΥΣ ΜΑΣ;
ΜΟΝΟ ΓΥΜΝΕΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ ΚΑΙ ΤΙΠΟΤΑ ΑΛΛΟ...
ΤΑΤΪΑΝΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ
среда, 13. јануар 2016.
SMRT U ISTANBULU
Nešto ne vidim da se ''prse'' po fejsbuku natpisom ''Ja sam Istanbul'',nešto nema turskih zastava preko profilnih fotografija...Verovatno jer umreti u Istanbulu nije ''moderno'',nije ''in'',nije ''must''.
Nema veze ko je umro,ko je postavio bombu,pokrenuo mehanizam,ako se to nije odigralo u nekom od velegrada koji su unapred označeni i prihvaćeni kao metropole u kojima svetlost sija,u kome su ljudi kulturni, duhovno vazdignuti i šta ti ja znam.
Nema veze ko je umro,ko je postavio bombu,pokrenuo mehanizam,ako se to nije odigralo u nekom od velegrada koji su unapred označeni i prihvaćeni kao metropole u kojima svetlost sija,u kome su ljudi kulturni, duhovno vazdignuti i šta ti ja znam.
Bedni licemeri!!!
Ništa gore od pomodnog zgražavanja nad terorom,ništa gore od duhovnog ološa koji nariče
grupno nad žrtvama grada svetlosti,a ljude koji pate u Carigradu smatra ljudima tamnog vilajeta
koji bi ionako patili..''tako im i treba''.Ne radi se ovde samo o turistima,radi se o mnogim drugim ljudima
koji pate, ali nemaju etiketu ''podobnih žrtava''.Nisu Čarli....nisu dovoljno mrtvi,nisu nekako interesantni
jer su u Konstantinopolju o kome se ne zna baš mnogo,osim da ima jeftinih stvari,da je grad istoka...za
ljude koji su patili na Trgu Taksim nisu nikad čuli, Pamuk im je dosadan,PKK im je skraćenica oko
koje ne lupaju previše glavu.
Niko ne padi zbog Turske,čak ni za turskim turistima koji nisu Turci,već građani onog 'potvrđenog',
'prvorazrednog','pravog','overenog' sveta.Zar nekog briga za patnju tamo neke 'kasabe'?!
Smrt u Istanbulu,prođi pokraj nje kao ''pored turskog groblja'' i ne osvrći se,nije po evropskim
standardima.Ne kvari sebi šanse da uđeš u fino društvo koje je suzama opralo Pariz,a nikada
ni jednu jedinu nije prosulo za sve one ljude koje je taj isti Pariz učinio robovima.
Sanja Vojnović 2016.
понедељак, 5. октобар 2015.
Pismo jedne umrle žene (''Samoubica'')
...A onda dođe smrt i poravna sve.Izbriše sve granice,popuni sve praznine između tvojih postupaka.Izravna sve ono čime si se bavio i sve složi u niz od kojeg bi najveću korist imao upravo taj mrtav čovek - ti! ,jer bi iz tog niza naučio ono što ti je za života promaklo.
Ali ne možeš.Umro si.Umrla si.Mrtav si.Mrtva si.Nema te.Iza tebe
je ostao nikom potreban i nikom shvatljiv smisao jednog potrošenog života - tvog jedinog života koji se kao i ti neće ponoviti....
iz pisma jedne umrle žene
( nekoliko redova iz pripovetke ''Samoubica'')
6.11.2015.
Sanja Vojnović
петак, 11. септембар 2015.
ΔΕ ΘΕΛΩ ΤΟΝ ΧΡΟΝΟ/NE ŽELIM VREME
ΔΕ ΘΕΛΩ ΡΟΛΟΓΙΑ
ΔΕ ΘΕΛΩ ΤΟΝ ΧΡΟΝΟ
ΤΙΣ ΜΕΡΕΣ
ΤΙΣ ΩΡΕΣ
ΟΥΤΕ ΤΑ ΔΕΥΤΕΡΟΛΕΠΤΑ.
ΘΕΛΩ ΝΑ ΚΟΙΤΑΖΩ ΤΟΝ ΟΡΙΖΟΝΤΑ
ΠΙΝΟΝΤΑΣ ΚΑΦΕ
ΚΑΙ ΠΡΟΣΦΕΡΟΝΤΑΣ ΤΟ ΚΑΤΑΦΥΓΙΟ
ΤΗΣ ΑΠΛΗΣ ΣΙΩΠΗΣ
ΑΘΟΡΥΒΗΣ ΥΠΑΡΞΗΣ ΧΩΡΙΣ ΤΟ ΤΡΕΞΙΜΟ
ΚΑΙ ΑΝΕΣΗ ΤΟΥ ΜΗ-ΧΡΟΝΟΥ
ΣΕ ΚΑΘΕ ΠΕΡΑΣΤΙΚΟ.
ΘΕΛΩ ΤΗΝ ΛΕΥΘΕΡΙΑ...
...ΧΩΡΙΣ ΚΑΝΕΝΑ ΜΕΤΡΙΤΗ.
ΣΑΝΙΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ
11/09/2015
ΣΑΝΙΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ
11/09/2015
NEĆU SATOVE
NE ŽELIM VREME
NI DANE
NI SATE
NI SEKUNDE.
HOĆU DA GLEDAM HORIZONT
PIJUĆI KAFU
I NUDEĆI UTOČIŠTE
JEDNOSTAVNE ĆUTNJE
NEČUJNOG POSTOJANJA
BEZ ŽURBE
I KOMFOR NE-VREMENA
SVAKOM PROLAZNIKU.
ŽELIM SLOBODU...
...BEZ IKAKVIH MERAČA.
SANJA VOJNOVIĆ
11.09.2015.
SANJA VOJNOVIĆ
11.09.2015.
недеља, 23. август 2015.
ΜΙΣΟΣ ΑΝΘΡΩΠΟΣ ΣΥΜΠΑΝ ΟΛΟΚΛΗΡΟ
Είμαι μια χιονονυφάδα
που ζει κάτω από τον Ήλιο
Είμαι ένα φύλλο
που τρεμοπαίζει στον αέρα
χωρίς το δέντρο του
Είμαι μια ρίζα
που ακόμα καταφέρνει χωρίς το χαμένο της κορμό
Είμαι η μέρα χωρίς το φως
και η νύχτα χωρίς τα αστέρια
Τα μισά μου λείπουν
αλλά και με αυτά που κρατώ
φτιάχνω όλο το σύμπαν
ένα κόσμο ολόκληρο
γιατί
όταν κοπούν τα πόδια
τους τόπους ταξιδεύεις νοερά
και όταν λείπουν οι σκέψεις
τα βήματα μόνα τους
βρίσκουν το δρόμο
Σε μια σταλιά του ανθρώπου
βρίσκεται η ανάμνησή του
που αρκεί να συμπληρώσει
ό,τι έχει χαθεί με το χρόνο
Σάνια Βόινοβιτς
23/08/2015
που ζει κάτω από τον Ήλιο
Είμαι ένα φύλλο
που τρεμοπαίζει στον αέρα
χωρίς το δέντρο του
Είμαι μια ρίζα
που ακόμα καταφέρνει χωρίς το χαμένο της κορμό
Είμαι η μέρα χωρίς το φως
και η νύχτα χωρίς τα αστέρια
Τα μισά μου λείπουν
αλλά και με αυτά που κρατώ
φτιάχνω όλο το σύμπαν
ένα κόσμο ολόκληρο
γιατί
όταν κοπούν τα πόδια
τους τόπους ταξιδεύεις νοερά
και όταν λείπουν οι σκέψεις
τα βήματα μόνα τους
βρίσκουν το δρόμο
Σε μια σταλιά του ανθρώπου
βρίσκεται η ανάμνησή του
που αρκεί να συμπληρώσει
ό,τι έχει χαθεί με το χρόνο
Σάνια Βόινοβιτς
23/08/2015
A ŠTA ZNAŠ TI?
Znam ženu koja je digla ruke od svega.
Nanosala se patnje u naručju i rešila
da se zaboravi u ništavilu.
Dosadile su joj napola pripitomljene želje
i daljine na koje nije stigla i koje su
zauvek ostale tamo negde.
Znam devojčicu rođenu juče
koja prekraja dane brojeći listove knjiga.
Rodila se prerano,umreće upravo kad treba
- na vreme da postane upokojena tuđom voljom.
A šta ti znaš?
Molim te,odgovori mi i reci: sta znaš ti?
Sanja Vojnović
23.08.2015.
Nanosala se patnje u naručju i rešila
da se zaboravi u ništavilu.
Dosadile su joj napola pripitomljene želje
i daljine na koje nije stigla i koje su
zauvek ostale tamo negde.
Znam devojčicu rođenu juče
koja prekraja dane brojeći listove knjiga.
Rodila se prerano,umreće upravo kad treba
- na vreme da postane upokojena tuđom voljom.
A šta ti znaš?
Molim te,odgovori mi i reci: sta znaš ti?
Sanja Vojnović
23.08.2015.
уторак, 11. август 2015.
Ko su ti ljudi...?
Srećni su samo kada im među prstima šuškaju novčanice,inače niti pričaju,niti se smeju,a sve oko sebe posmatraju ispod oka i sa lica im ne silazi namrštenost,zloba,pakost i ljubomora;sve im smeta,svako bezazleno pitanje koje im uputite za njih je gotovo uvreda jer ne donosi nikakvu korist,jer sve što ne doprinosi punjenju kase je gubljenje vremena,skoro pa zločin.Čak odbijaju da se nasmeju i detetu u kolicima koje onako malo,poigravajuci se kakvom igračkicom naivno šalje svima svoj osmeh,pa i njima;njima je i to dete gubljenje vremena koje ''košta''.Čim utihne ''predivan'' zvuk slivanja novca u njihov džep,postaju prema vama gori od onih za koje biste se zakunuli da vas mrze- jer vi ste njima glavni krivac za ''sve''..jer,vi im ne donosite novčanu dobit,pa prema tome ste beskorisni.
Ko su ti ljudi?To su oni koji vladaju ,koji ''vedre i oblače'' u životima ljudi kome svakog trenutka mogu oteti hleb iz ruku.Ljudi kojima vi to niste.Kojima ste podređeni za jednu platu....
Ko su ti ljudi?To su oni koji vladaju ,koji ''vedre i oblače'' u životima ljudi kome svakog trenutka mogu oteti hleb iz ruku.Ljudi kojima vi to niste.Kojima ste podređeni za jednu platu....
Žalosno i bedno.
11.08.2015
петак, 10. јул 2015.
TVOJE POSLEDNJE UPORIŠTE
Samo što ustaneš započinje
taj beskonačni pritisak na tvoje biće
Svi su se urotili protiv tvog slobodnog disanja:
banke
predsednici
pošte
slavine
standavac koji kuca na vrata
očekujući novčanice koje mu pripadaju
poslodavci
i njihovi tasteri
Samo što otvoriš oči
evo opet njih
kese ti se u lice
smeju se do suza tvojoj bespomoćnosti:
zidovi
škole
fabrike
računi bez para
hroničan bol u leđima
gazda kome je uvek malo novca
a uvek ima previše toga da kaže
na račun tvoje slobode
Samo što zevneš
na juriš su spremne
sve krvopije
svi zli komšije
advokati firme koja greje stanare
opštinske ćate
koje deru stolice iza šubera
nesrečne ne-majke koje
u 44-toj vrište: Sad hoću dete!!
sirena za požar
znak policijskog automobila
I tako...
kako god da okreneš
tome nema kraja
ta igra se ponavlja svakog dana
a ti sediš pridavljen
potčinjen
i potpuno slomljen
I jedina stvar koju sam možeš
da učiniš
za sebe samog
jeste da ih gledaš
s prezirom
siromaha kome se nema
šta oduzeti
I tada možeš početi
da se smeješ na glas
svim tim
ozakonjenim derikožama
profesionalnim pijavicama
i možeš im se rugati
snagom čoveka kome nije
ostalo ništa...
da su to znali možda bi ti
nešto i ostavili
kako bi te lakše ucenjivali
Zato svakog jutra
budi spreman
u gardu
i reci svom tom šljamu:
Ovde sam i čekam vas!
To je tvoje poslednje uporište
i početak njihovog kraja
Sanja Vojnović
7.07.2015.
taj beskonačni pritisak na tvoje biće
Svi su se urotili protiv tvog slobodnog disanja:
banke
predsednici
pošte
slavine
standavac koji kuca na vrata
očekujući novčanice koje mu pripadaju
poslodavci
i njihovi tasteri
Samo što otvoriš oči
evo opet njih
kese ti se u lice
smeju se do suza tvojoj bespomoćnosti:
zidovi
škole
fabrike
računi bez para
hroničan bol u leđima
gazda kome je uvek malo novca
a uvek ima previše toga da kaže
na račun tvoje slobode
Samo što zevneš
na juriš su spremne
sve krvopije
svi zli komšije
advokati firme koja greje stanare
opštinske ćate
koje deru stolice iza šubera
nesrečne ne-majke koje
u 44-toj vrište: Sad hoću dete!!
sirena za požar
znak policijskog automobila
I tako...
kako god da okreneš
tome nema kraja
ta igra se ponavlja svakog dana
a ti sediš pridavljen
potčinjen
i potpuno slomljen
I jedina stvar koju sam možeš
da učiniš
za sebe samog
jeste da ih gledaš
s prezirom
siromaha kome se nema
šta oduzeti
I tada možeš početi
da se smeješ na glas
svim tim
ozakonjenim derikožama
profesionalnim pijavicama
i možeš im se rugati
snagom čoveka kome nije
ostalo ništa...
da su to znali možda bi ti
nešto i ostavili
kako bi te lakše ucenjivali
Zato svakog jutra
budi spreman
u gardu
i reci svom tom šljamu:
Ovde sam i čekam vas!
To je tvoje poslednje uporište
i početak njihovog kraja
Sanja Vojnović
7.07.2015.
Пријавите се на:
Постови (Atom)