SMRT U ISTANBULU

Nešto ne vidim da se ''prse'' po fejsbuku natpisom ''Ja sam Istanbul'',nešto nema turskih zastava preko profilnih fotografija...Verovatno jer umreti u Istanbulu nije ''moderno'',nije ''in'',nije ''must''.
Nema veze ko je umro,ko je postavio bombu,pokrenuo mehanizam,ako se to nije odigralo u nekom od velegrada koji su unapred označeni i prihvaćeni kao metropole u kojima svetlost sija,u kome su ljudi kulturni, duhovno vazdignuti i šta ti ja znam.

Bedni licemeri!!!

Ništa gore od pomodnog zgražavanja nad terorom,ništa gore od duhovnog ološa koji nariče

grupno nad žrtvama grada svetlosti,a ljude koji pate u Carigradu smatra ljudima tamnog vilajeta

koji bi ionako patili..''tako im i treba''.Ne radi se ovde samo o turistima,radi se o mnogim drugim ljudima

koji pate, ali nemaju etiketu ''podobnih žrtava''.Nisu Čarli....nisu dovoljno mrtvi,nisu nekako interesantni

jer su u Konstantinopolju o kome se ne zna baš mnogo,osim da ima jeftinih stvari,da je grad istoka...za

ljude koji su patili na Trgu Taksim nisu nikad čuli, Pamuk im je dosadan,PKK im je skraćenica oko

koje ne lupaju previše  glavu.

Niko ne padi zbog Turske,čak ni za turskim turistima koji nisu Turci,već građani onog 'potvrđenog',

'prvorazrednog','pravog','overenog' sveta.Zar nekog briga za patnju tamo neke 'kasabe'?!

Smrt u Istanbulu,prođi pokraj nje kao ''pored turskog groblja'' i ne osvrći se,nije po evropskim

standardima.Ne kvari sebi šanse da uđeš u fino društvo koje je suzama opralo Pariz,a nikada

ni jednu jedinu nije prosulo za sve one ljude koje je taj isti Pariz učinio robovima.

Sanja Vojnović 2016.