петак, 3. мај 2019.

WHERE IS YUGOSLAVIA?

                           EVO JE OVDE,SLEPCI!

CENZURA,ILI ZBOGOM PAMETI!

CENZURA ,ILI ZBOGOM PAMETI!

U jednom trenutku se upetljah u raspravu oko zagrobnog života i napisah najiskrenije kako nas posle smrti zakopaju ,a onda nas pojedu crvi i da posle toga nems ničega i da to nema ničeg strašnog u tome. Odmah me dežurni cenzor,vođa naše skupine zabrani,tačnije izbriše moje reči i kao da ih nikada nije ni bilo. Sve ostale tekstove u kojima se nadahnuto pisalo o majci božjoj koja je začela sa krinom Isusa ,o anđelima koji imaju krila i lete okolo je dušebrižnik cenzor ostavio.
Znači nije istina da nas posle smrti pojedu crvi,to vređa hrišćanska osećanja članova,to što oni podržavaju priču o Isusu koji je navodno hodao po vodi,oživeo Lazara,bio začet od strane cveta,govorio starogrčki premda kao siromah teško da je i pismen bio,ako je uopšte i postojao sve to bi trebalo da nam odgovara.
E,pa meni ne samo što ne laska,već mislim da se tim pričama vređa ljudska inteligencija.

Zbogom,pameti kad 2019- te godine ljudi ljube rezbarije,slike i kipove očekujući da im to pomogne,umesto da pokušaju praktično da se uhvate u koštac sa nepravdom,strahom i nedaćama!

Zbogom ,pameti, kad ljudi još nisu navikli da se uzdaju u svoje snage i priznaju da kada nesto ne mogu da reše da je to zbog njihove slabosti,ili nedovoljnog znanja,a ne zbog hirovitog božanstva....

Zbogom pameti,kada se plašiš crva ,a o onozemaljskom pišeš horski hvalospeve kao da si juče tamo bio....

Nije ni čudo što smo se rasturili i što nas je šaka jada,ali valjda će posle smrti biti bolje,jer tamo nas vele čeka nagrada,sve što treba je verovati i posle smrti sve će prestati da boli i bićeš okružen cvećem u rajskom vrtu. Samo treba dočekati. Čekaj da umreš da ti bude bolje!

S.Vojnović

четвртак, 2. мај 2019.

Ο ΚΑΜΥ ΚΑΙ Ο ΚΑΦΕΣ


Ο Καμύ έγραψε : " Να αυτοκτονήσω ή να ψήσω καφέ ;
Πίνω το τέταρτο καφέ  σήμερα και σκέφτομαι : εκεί που φτάσαμε ως πολιτισμός επιτρέπετε να ψήνουμε τους καφέδες μας ακόμα;
Ένας φιλόσοφος είχε την απορία σχετικά με τη ζωή και αν ίσως θα' πρεπε να την τερματίσει, ενώ εμείς δεν έχουμε τέτοιους είδους διλήμματα- μας αρκεί να μην πειράξουν το καφέ μας την στιγμή που μας έκλεψαν όλα τα υπόλοιπα.....
Σ. Βόινοβιτς 

среда, 1. мај 2019.

Čitajte !

Čitajte više!
Upalite,uključite svetlo knjigom!
Knjiga je protivotrov za glupost!
Ako ne znate odakle početi,pouzdajte se
u klasičnu književnost.
Sanja

ΓΙΑΤΙ ΟΙ ΕΛΛΗΝΕΣ ΔΕΝ ΔΙΑΒΑΖΟΥΝ ΤΟΝ ΣΑΡΤΡ ;

Όταν οι πλούσιοι κάνουν πόλεμο, είναι οι φτωχοί που πεθαίνουν.
ΖΑΝ-ΠΩΛ ΣΑΡΤΡ

Πάντα αναρωτιέμαι το ίδιο πράγμα : γιατί οι Έλληνες δεν διαβάζουν τον Σαρτρ;
Γενικά , οι άνθρωποι δεν τον διαβάζουν .
Ίσως φοβούνται την πραγματικότητα,ίσως πιστεύουν ότι μπορούν να κάνουν πρόοδο σε ένα σύστημα που περιστρέφεται γύρω από τα κέρδη,το χρήμα και το " τι με ενδιαφέρει εάν υποφέρει ο άλλος ,μου αρκεί να έχω εγώ, ας πεθαίνουν οι φτωχοί είναι αντάξιοι της μοίρας τους αφού δεν είναι σαν εμένα έξυπνοι και δεν δουλεύουν σαν εμένα!"
Επιτυχία είναι να έχεις , το να έχεις το έχουν  ονομάσει δημιουργία...και το έχειν απαγορεύει τον Σαρτρ.
Το έχειν απαγορεύει την οποιαδήποτε σκέψη που περιστρέφεται γύρω από το είναι του ανθρώπου και τον ταΐσει με κάθε λογής δεισιδαιμονίες.

IZ MOJE BELEŽNICE

Do svoje trideset i pete čovek istražuje i misli kako otkriva nešto novo; onda mu postane jasno da je sve to što je njemu novo,zapravo postojalo i pre njega samoga,a posotojaće i posle njegove smrti.U tom trenutku život mu postane dosadan u svom okrutnom ponavljanju i njime preovlada osećaj gorčine,a život se svede na mahinalno obavljanje onog neizbežnog.Neizbežno ( sva ona otaljavanja na poslu,kod kuće) smatra sudbinom,a svaku promenu nemogućom. Čini mu se kako je još jedino zdrav i donekle mlad samo zbog jednog cilja : da opslužuje društvenu mašineriju u dobro utvrđenom poredku stvari - ustani,obuci se,idi na posao,obogati svojim trudom onog iznad sebe,dođi kući i lezi da spavaš kako bi sutra opet mogao da sve to odradiš ispočetka. U međuvremenu su mu na pleća natovareni i društveni obziri prema državnoj religiji i njenim bajkama kao i kultu sticanja koji se promoviše na svim nivoima. Pohlepa je najznačajnija vrlina tog kulta i njome se određuje vrednost svega ostalog.Do svoje četrdesete čovek shvati da u sopstvenom životu nema šta da traži. Oseća se poput slepog putnika koji se ukrcao na brod pritom ne znajuči u kom pravcu plovi,a istovremeno je uskračeno i pravo da se oko toga uopšte i uzbuđuje s obzirom da je u potpalublju rezervisanom za neuspešne i nevešte,one bez karte i prava na izbor.
Plutajući tako,ne čineči ništa za sebe samog još uvek oplužuje nezasitu mašineriju poredka kakvom su ga smislili " oni iznad". Mašinerija kojom rukovode tehnokrate,mantijaši,političari izabrani od strane onih koji najviše na svemu tome zarade ,proždire čovekovo vreme,snagu,a zauzvrat mu nudi samo prazninu,otuđenost i pakao samoće. Sveden na šraf u mehanizmu, na statistički broj, kupca i potrošača, jedino što.mu preostaje jeste da čeka smrt,osim ako se sam ne ubije.
U međuvremenu živi da bi radio,radi kako bi mogao da se sapne avansima,kreditima,kupovinama na popust i rate. Na celoj toj sivoj pozadini satkanoj od očqja,otupljenja,otuđenja,siromaštva,bede i svake druge robije izvan zatvorskih zidina,nema ama baš ni jednog trenutka u kome protagonista sopstvenog života može da kaže : " postojim!". Ono što pouzdano zna jeste da se rodio tog i tog dan,u tom i tom mestu,da je išao,ili nije u školu,da se venčao,ili samac,ali sve drugo što nije okovano tačnim datumima i mestima,okovalo je njega svojom teskobnom istinom o tome da životprolazi,a da on nije ni učestvovao u njemu kao čovek,več samo kao prolaznik koji ništ novo nije dodao sveukupnoj slici sveta na kom se rodio.
Kroz glavu mu počinju prolaziti sve one sitnice koje je mogao da uradi,a nije. Mogao je da pročita više knjiga,mogao je malo više razgovarati sa ljudima oko sebe. Mogao je ovo ,ili ono. Na pamet mu padaju izgubljeni sati,dani i nedelje ,vreme koje se ne može niti vratiti,niti  nadoknaditi. Nešto je trebalo preduzeti. Seća se svih onih iscrpljujućih časova provedenih na poslu. Kako bi sačuvao posao,ostajao je duže. Stanarina je morala biti plaćena.Računi su morali biti podmireni. Ponekad se morala popiti koja čašica više kako bi se sve to izdržalo. Onda,tu je došao na red i rat: učestvovao je u njemu kao bojnik,kao žrtva,kao spaljeni,piroman,kao nombardovan,ili bombarder. Godine su prolazile i otimano jedino što je imao i što je mogao dati : ljudski život. Kako shvata svu veličinu svoje tragedije,shvata tragediju svog ćutanja. Oseća se opljačknim i izdanim. Dao je svoj život mašineriji bogatih i njihovim ulizicama dobivši zauzvrat jmbg  i demokratsko glasačko pravo na unapred  nameštenim izborima.

Povratak!
Η ΕΠΙΣΤΡΟΦΗ!