CENZURA,ILI ZBOGOM PAMETI!

CENZURA ,ILI ZBOGOM PAMETI!

U jednom trenutku se upetljah u raspravu oko zagrobnog života i napisah najiskrenije kako nas posle smrti zakopaju ,a onda nas pojedu crvi i da posle toga nems ničega i da to nema ničeg strašnog u tome. Odmah me dežurni cenzor,vođa naše skupine zabrani,tačnije izbriše moje reči i kao da ih nikada nije ni bilo. Sve ostale tekstove u kojima se nadahnuto pisalo o majci božjoj koja je začela sa krinom Isusa ,o anđelima koji imaju krila i lete okolo je dušebrižnik cenzor ostavio.
Znači nije istina da nas posle smrti pojedu crvi,to vređa hrišćanska osećanja članova,to što oni podržavaju priču o Isusu koji je navodno hodao po vodi,oživeo Lazara,bio začet od strane cveta,govorio starogrčki premda kao siromah teško da je i pismen bio,ako je uopšte i postojao sve to bi trebalo da nam odgovara.
E,pa meni ne samo što ne laska,već mislim da se tim pričama vređa ljudska inteligencija.

Zbogom,pameti kad 2019- te godine ljudi ljube rezbarije,slike i kipove očekujući da im to pomogne,umesto da pokušaju praktično da se uhvate u koštac sa nepravdom,strahom i nedaćama!

Zbogom ,pameti, kad ljudi još nisu navikli da se uzdaju u svoje snage i priznaju da kada nesto ne mogu da reše da je to zbog njihove slabosti,ili nedovoljnog znanja,a ne zbog hirovitog božanstva....

Zbogom pameti,kada se plašiš crva ,a o onozemaljskom pišeš horski hvalospeve kao da si juče tamo bio....

Nije ni čudo što smo se rasturili i što nas je šaka jada,ali valjda će posle smrti biti bolje,jer tamo nas vele čeka nagrada,sve što treba je verovati i posle smrti sve će prestati da boli i bićeš okružen cvećem u rajskom vrtu. Samo treba dočekati. Čekaj da umreš da ti bude bolje!

S.Vojnović

SLEPA NADA

Nikako da povezem nadanje sa necim boljim.
Ne staje mi pod kapu da je nekome potrebna nada.Jos manje da u u nju veruje.
Ne mogu da shvatim zasto je se ljudi vec jednom ne otarase,zasto je ne odbace?
Zasto je ne otresu sa svojeg postojanja kao sto se prasina skine prstima sa kaputa?
Cemu sluzi ta pomama za necim sto ce se mozda desiti ''ako''...ako ovo,ili ono?

Ljudi pocinju svoje price,u koje veruju manje od svojih sagovornika, recima - ''nadam se''..
Politicari su sve ratove zapocinjali ''nadajuci se miru''.
Bogatasi i verski vodje pljackaju stolecima pruzajuci ''nadu''' i sve ostalo sto se 
moze rasprodati, u ime cega se moze zaraditi,a da naivni veruju kako dim nadanja koji drze u ruci zaista ima neko znacenje...

Uhvatim sebe ponekad kako kazem ''nadam se da ce sve biti u redu'',sto je zapravo tek
skrpljena uctivost koja nema nikakve veze sa istinom.Njome se podstapam kad nemam pojma sta da kazem....

Znam ljude koji su se ''nadali'' kako ce meni biti dobro,ako ne i bolje, a onda mi najslavnije dali nogom u dupe sve se nadajuci da cu to shvatiti kao prijateljski,cak rodjacki gest...

Nadanje je slepo.Uvek.Oduvek.To je igra vatrom u trenutku kada treba nabaviti pumpu za gasenje pozara.To je posmatranje svog lika u ogledalu za koje se nadas da je neko lepsi.

Nadanje ce te odvesti u bespuce bez kompasa.
Nadanjem ces sebi otrovati zivot ocekujuci da se desi ono sto se nikada ne desava samo zato sto je dobro,lepo i sto ti potrebno da se desi.

Zavrsila sam sa nadom.
Zavrsila sam sa slepilom.
Gotovo je sa svim tim laznim svetlom u tunelu koji u uopste nema kraja.
Radije gledam ono sto jeste,nego ono sto moze biti.

Sanja Vojnovic
1.februar 2015.

NE VOLIM VEDRINU...

NE VOLIM VEDRINU........

ATEISTA SAM,PA ŠTA?

Naletela sam na redove napisane prošle godine...i danas mi zvuče dovoljno dobro,pa ih  ponovo delim sa ljudima,sa vama- onima koji svraćate na ove neopipljive stranice.

Ateista sam jer osim onog ljudskog nije mi potrebno ništa više,jer mi je upravo to ljudsko i sve što jeste ljudsko blisko.Nisu mi potrebne utehe koje pruza religija,a ni odgovori koje ona nudi.Pod predpostavkom da bog postoji,čak ni tada mi ne bi bio nužan- sve ono što želim pokušavam sama da ostvarim,a ukoliko to nije u mojoj moći, ne mislim da je to zbog (samo)volje nekog od hrišćanstvom,budizmom,islamom itd. ponuđenih bogova. I uopšte, zašto bi moralo postojati ''uzvišeno biće''?Meni je dovoljan Čovek- Čovek koji se kroz moje postojanje pomalja, koga srećem onda kada se prepoznam u drugom čoveku.Kako je došlo do postanka ljudske vsrte- iskreno to me ni najmanje ne zanima. Zanima me Čovek među ljudima, ljudi kroz Čoveka i Čovek kroz drugo ljudsko biće. Razumem ljude koji veruju,ali hrišćanski Raj i život posle smrti mi liče na utočište onih koji se plaše....radije umirem u svom jedinom životu kao čovek pokušavajući da budem slobodna,buneći se protiv onog neljudskog , čuvajuci svoje strasti od uticaja onoga što bi da od mene napravi marionetu koja ''igra'' u ritmu reči koje se pripisuju sinu božjem, njegovim učenicima, a koje osim poučnosti koja se moze ''ugraditi'' u okvire čovečnosti nemaju nikakav drugačiji, uzvišeniji smisao- barem što se mene tiče.

Koračam u ritmu svoje slobode,pobune i strasti- nije mi potreban bog.....(jedan deo mojih razmišljanja na tu temu.Upravo pišsem o ateizmu - tačnije svom ličnom ateizmu,pa iz tih redova prenosim ove koje čitate..).

24.11.2013.

ps.

1.Iz poštovanja prema samoj sebi i ljudskom dostojanstvu kojem je trebalo jako dugo da bude pronađeno i utemeljeno u onome što nazivamo ljudskim karakterom reč ''bog'' pišem malim slovom.

2.Reč ''Raj'' namerno pišem velikim slovom jer su ideju o ovom nestvarnom mestu imali i naši preci, koji je međutim nisu komercijalizovali ni zloupotrebljavali  tretirajući je kao artikal kao što to čine savremeni tumači nekakve ''božje'' istine na čiji ključ samo oni imaju ''ekskluzivno pravo''.

3.Čoveku nije potrebno nikakvo ''uzvišeno biće'' da mu pokaže ''pravi put'' i razliku između dobra i zla...za to je dovoljno ''posedovanje'' karaktera - čitaj poštenja.Sve ostalo su jeftini izgovori...ali,barem budemo pošteni pa to i priznajmo sebi. Zlo,kao i dobro činimo u većini slučajeva svesno.Prilično je bedno očekivati ''nagradu'' za dobro- jer onda se ono čini upravo i samo zbog toga- zbog koristi...Prilično je kukavički očekivati da zlo bude kažnjeno od strane boga- najbolje je kada se ono kazni od strane čoveka.Efektnije je ,zar ne? A naročito je jeftino ''drhtati'' pred budućnosti u kojoj ''nećemo vaskrsnuti'',a istovremeno nastavljati sa zlom,opačinama,bezobrazlucima!O,kako je to jednostavno!Treba raditi na sebi,a ne izgovarati se!

4.Radimo na sebi!Ostavimo se mama jumbi i hokus-pokusa....

Sanja Vojnović 13.11.2014.

ΤΟ ΣΥΓΧΡΟΝΟ ΕΓΩ -Σάνια Βόινοβιτς

ΤΟ ΣΥΓΧΡΟΝΟ ΕΓΩ

Κοιτάζω αλλά δε βλέπω 
Μιλάω χωρίς να λέω τίποτα
Πλησιάζω δίχως να αγγίζω
Ακούω ενώ δεν καταλαβαίνω
Είμαι άνθρωπος στον ενικό
στον πληθυντικό δεν εμφανίζομαι
Φαίνομαι αλλά είμαι χωρίς περιεχόμενο 
Παίρνω και δε μοιράζω
Συζητάω αλλά δε νοιάζομαι 

Βηματίζω ενώ δε φτάνω πουθενά 
Αγοράζω πολλά - λίγα μου χρειάζονται 
Η Φύση είναι μια σειρά
από εικόνες στα ντοκιμαντέρ 
Συνομιλώ με υπότιτλους 
γραμμένους με ξένη προφορά
Γράφω με νούμερα
κατανοώ με αριθμούς
Με καταλαβαίνουν αν είμαι μέρος
των στατιστικών ερευνών 
Νιώθω χωρίς συναισθήματα 
Εκφράζομαι δίχως ιδέες 
Συλλογίζομαι χωρίς σκέψεις 
Βρίσκω την ευτυχία χωρίς αρετή
Τραγουδώ χωρίς μουσική 
Σύντομα θα γίνω ένα τέλειο 
πλάσμα:
               από το ζωντανό ον
               θα παραμείνω μόνο ζωντανό
               θα είμαι ζωντανός χωρίς να είμαι ον 

Σάνια Βόινοβιτς   7/2012.

AZBUKA I ABECEDA POGLEDA I ČITANJA

Zasto je sa mene sve otpalo?

Odavno vec posmatram kako se na mene nista ne lepi:
ni ljudi,ni slike,cak ni vazduh iz tunela kojim juri metro.
Prestale su za mene da se lepe i karte koje ponistavam na ulazu
u podzemnu zeljeznicu,autobuske karte.
Avionske su se pocepale negde izmedju selidbi i odlaganja smrti.
Knjige su prestale da ocrtavaju svoje korice
na mojoj tankoj kozi na kojoj je previse pecata
kojima je mesto u zaboravu.

Zasto je sa mene sve otpalo?
Mozda jer se sve odlepilo sa zidova
ove celije koje nazivamo drustvom.
Mozda jer je sve otpalo sa
licnih zidova privatnog pakla.

Cinjenica je da se za mene nista ne lepi.
Zato i trajem.
Inace bi me odavno ubila
potrosenost snova.

Klatim polupocepanu japanku na stopalu.
Juce me je nosila preko asfalta,
unela u taksi i liftove.
Cini mi se da ce se uskoro i sasvim iscepati.
Otici ce u nepovrat zajedno sa svim onim
sto se ne moze popraviti i sto se za mene ionako
nikada ne bi zalepilo.

PUTOVANJA I PISANJE

PUTOVANJA I RAZMIŠLJANJA

DETOKSINACIJA USPOMENAMA 2-iz razmišljanja o polupesnicima i ostalom ološu -2012.

DETOKSINACIJA USPOMENAMA 2

U OVOM UŽURBANOM SVETU,U OVOM POSLEDNJEM SATU VLADAVINE SILE I POLUPESNIKA,PONEKAD JE ZAISTA TEŠKO IZDRŽATI MINUTE,IZDRŽATI TRENUTKE KOJE SMATRAMO SVESNIM POSTOJANJEM. JER,OD SVEGA ONOGA ŠTO NAM SE ČINI TAKO STVARNIM ,ČEGA SMO TOLIKO SVESNI JESTE UPRAVO TA LOŠA POEZIJA I GIZDAVA RAZUZDANOST NJENIH PISACA ČIJA LICA NAS GLEDAJU SA TELEVIZIJSKIH EKRANA, NASLOVNIH STRANICA I UVODNIH ŠPICA EMISIJA KOJIMA NAM SVAKODNEVNO ISPIRAJU MOZGOVE.

TEŠKO JE IZDRŽATI SIROMAŠTVO, ODSUSTVO BILO KAKVE SIGURNOSTI U OVIM NAŠIM ŽIVOTIMA.ALI,JOŠ TEŽE OD TOGA JESTE PORUKA POLUPESNIŠTVA U SLUŽBI ZVANIČNOG OLOŠA KOJI SE PARTIJSKI IZJASNIO : ’’ PREDAJTE SE I PRIHVATITE BESMISAO KAO JEDINU VAŠU,BEDNU REALNOST’’.
TEŠKO JE PRIHVATITI NAMETNUTU ULOGU BEDNIKA.
ZATO SAM PREŠLA NA DETOKSINACIJU USPOMENANA,A U DLANU MI JE SPREMAN ŠAMAR.
ŠAMAR ZA OLOŠ.

SANJA VOJNOVIĆ
(iz razmišljanja o polupesnicima i ostalom ološu 2012.)

ATINA-grad u kojem zivi misao.

Ovo je jedan grad u kome se uvek mogu dogoditi cuda.Mnoga su se u njemu
zametnula da bi se ostvarila danas.Vremena nisu pregazila ovaj grad cijim venama
kola filozofija,misao i pobuna.Naravno,rec je o Atini majci svih vremena.
U ovom vremenu resenom da unisti sva ostala vremena,pa cak i ona glagolska osim aorista
jer je zaduzen za "trenutno",za ono sto narednog trena nestane,Atina je ziva.
Ovo vreme ce Atina preziveti.
Prezivece jer u njoj jos uvek zivi misao.

U Atini se misao ne krije!

Atina je zivela i zivece.

sanja-kohili: "Mango i avokado", Sanja Vojnovic

sanja-kohili: "Mango i avokado", Sanja Vojnovic

Vreme i vremena

   Vreme se ne menja.Menjaju se vremena,a ono sto nazivamo vremenom tice se

prelaska jednog dana u drugi,trosenjenja nasih tela u tom procesu smenjivanja

dana u nedelji,meseca i godina.

    Vreme ostaje isto,a vremena jedu ljudske zivote stapajuci postojanja svih ljudi 

nistavilom smrti koje istovremeno i obezvredjuje svaki pokusaj da se umakne tom

neumitnom propadanju ,ali i  daje vrednost svakom prozivljenom trenutku upravo zato sto 

se nece vise ponovi,upravo zbog toga sto ce neumitno otici u nepovrat opominjuci nas

svojim buducim nestankom da ne tracimo uzalud vreme u vremenima u kojima zivimo.

Smrt se ne leci..

Kada umire čovek? Πότε πεθαίνει ο άνθρωπος;

Kada umire čovek?

Kada postane preumoran za ovaj svet.

Kada se umori od ljudi.

Kada njegovo telo nema više snage.

Kada ne može da govori.

Kada ne može da jede.

Inače,sve razume.

Razume svoj bol.

Razume svoju patnju.

Razume da će umreti.

I zna da ne može pobediti smrt.

Tada,eto tada umire čovek.

Sanja Vojnović

Πότε πεθαίνει  ο άνθρωπος;

Όταν γίνει πολύ κουρασμένος για αυτό τον κόσμο.

Όταν τον έχουν κουράσει οι άνθρωποι.

Όταν το σώμα του δεν έχει άλλη δύναμη.

Όταν δεν μπορεί να μιλήσει.

Όταν δεν μπορεί να φάει.

Όμως,καταλαβαίνει τα πάντα.

Καταλαβαίνει τον πόνο του.

Καταλαβαίνει τα βάσανά του.

Καταλαβαίνει ότι θα πεθάνει.

Και ξέρει ότι δεν μπορεί να νικήσει το θάνατο.

Τότε,τότε είναι που πεθαίνει ο άνθρωπος.

Σάνια Βόινοβιτς