PUKOTINA

PUKOTINA
POSMATRAM ČAŠU PO KOJOJ HODA MUVA.
PITAM SE ODAKLE JE DOŠLA I KAKO JE
PREŽIVELA OVO HLADNO VREME.
SIGURNO SE BILA ZAVUKLA U NEKU TOPLU PUKOTINU
IZMEĐU PROZORA I ZIDA.
PADA MI NA UM KAKO SE TA MUVA
NI NE RAZLIKUJE MNOGO OD NAS:
SVI MI ŽIVIMO U NEKOJ PUKOTINI
U KOJOJ JE JOŠ UVEK DOVOLJNO TOPLO
ZA NAŠE STVARI
ZA NAŠE STRAHOVE
ZA NAŠE BEDE
ZA NAŠE ILUZIJE
ZA NAŠE IZNUĐENE SREĆE
I SAKRIVENE PORAZE.
IPAK MUVA JE SREĆNIJA OD NAS
ONA NE TRAŽI NOVU PUKOTINU
ONA JE SREĆNA U TOJ JEDNOJ
PUKOTINI KOJU JE PRONAŠLA.
U NJU SE UVUKLA DA JOJ BUDE TOPLO
I TO JE SVE ŠTO JOJ TREBA.

Sanja Vojnović 2012.

ΓΚΟΡΝΤΑΝΑ ΡΑΟΥΣΚΙ -ΤΟ ΠΕΡΑΣΜΑ ΣΤΟ ΟΖ

Η Γκόρντανα Ραούσκι μένει στη Σερβία και είναι ηθοποιός.
Το πρώτο της βιβλίο '' Η πτήση στη φωλιά'' είναι μεταφρασμένο στα γερμανικά  και ήδη γνωστό στο
αναγνωστικό κοινό της κεντρικής Ευρώπης.Η συλλογή '' Η πτήση στη φωλιά'' βρήκε τη θέση της
 φέτος στην Έκθεση των βιβλίων στο Λάιπτσιγκ
Η μετάφραση της ποίησης που γράφει η Γκόρντανα δεν είναι εύκολη υπόθεση επειδή της αρέσει
να βγαίνει από τα γνωστά όρια της γλώσσας και να ταξιδεύει στα  γλωσσικά μονοπάτια που η ίδια βρίσκει κατά τη διάρκεια της δημιουργίας .Έτσι, πολλές φορές έπρεπε να ''φτιάχνω'' ολοκαίνουργιες λέξεις !
ΣΑΝΙΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ
Гордана Раушки живи у Србији и глумица је.
Њена прва књига '' Лет у гнезду'' је преведена на немачки језик ( превела Светала Пејновић) и већ је позната читалачкој публици Централне Европе.Мора се додати како је њена књига представљена на Сајму књига у Лајпцигу.
Превођење Горданине поезије није била лака ствар јер јој се допада да изађе из познатих и да путује језичким стазама које сама проналази у току стварања. Тако је било потребно да ''правим'' нове речи!
САЊА ВОЈНОВИЋ
                          ΤΟ ΠΕΡΑΣΜΑ ΣΤΟ ΟΖ

Υπάρχουν οι μέρες 
όταν όλα πάνε κουτσά
όταν όλα τα σωστά υποδήματα είναι
στην βιτρίνα με το σημείωμα :
" απογραφή εμπορευμάτων - κλειστό ''

Οι σκέψεις ξύνονται πάνω στην παρεξήγηση
σαν τα στραβά τακούνια
και το κάθε σχέδιο εξέχει προς το κενό
χωρίς  νόημα σαν ένα αποκομμένο κορδόνι

Ανέφικτο είναι το βάδισμα
όσο οι επιθυμίες με τους κάλους κραυγάζουν
και όσο οι δημιουργίες σκοτώνονται στα στραβοπατήματα 

Και τι άλλο μπορείς να κάνεις
παρά να στέκεσαι ακίνητος 
και να κοιτάς τις ξένες σόλες που καλπάζουν
Ή να πας κουτσός και με πληγές
για να καταφέρεις να αρπάξεις μια αγκαλιά 
όπου και τα ξυπόλητά σου πόδια
γίνονται Ντόροθυ


Γκόρντανα  Ραούσκι  το πρώτο της βιβλίο έχει υπογράψει με τον επίθετο Ρόστσιτς,
όμως πρόσφατα άρχισε να χρησιμοποιεί το πατρώνυμό της Ραούσκι.

Το ποίημα που διαβάσατε είναι από το βιβλίο '' Η πτήση στη φωλιά'' ( 2010 )


μετάφραση : Σάνια Βόινοβιτς  ( 2012 )

NIKO NIJE SRECAN

    Niko nije srecan
    samo su svi nauceni da to vesto kriju
    ambicijama,
    ciljevima
    da to umotavaju u ideje
    da to guraju pod jorgane
    ispod kojih se kriju dok su im noge
    vecito hladne
    a dupeta spremna na jos jedan udarac
    policijskom palicom
    vojnom cizmom
    skolskom cenzurom
    torturom jutarnjih programa
    u kojima nas voditeljke
    izbeljenih zuba
    obavestavaju o tome sta bismo
   i mi kuvali da imamo novca
    za japanske hladne perverzije
    za zacine kojih nema u nasim
    prodavnicama gde uzimamo hleb
    na crtu




    Niko nije srecan
    ali svi to vesto kriju
    i pokusavaju da potamne sjaj ove istine
   iznudjenim ushicenjima zbog lepote
   sisetara 
   pejzaza
   direktorove zrikave dece kojoj se treba na vreme
   poceti ulizivati




   Niko nije srecan
   ali to se ne priznaje
   osim ako ste zvezda koja mora da proda
   svoje tesko detinjstvo
   a da zaboravi kako nije naucila ni danas
    dok se valja u svilenim carsavima
   da opere zube pre spavanja


    Niko nije srecan
   ali to se ne spominje
   kao sto se ne spominju rupe na carapi
   to sto je jedan clan porodice alkos
   i kao sto se krije da se cacka nos


   Prava nesreca se krije
   kako bi se sto bolje prodavala
   sreca u obliku tableta za smirenje
   
   Niko nije srecan
   ali se svi pravimo kako smo junaci
   jer se plasimo izgnanstva
   iz raja bensedina
   kineske odece
   i velikih reci
   one gomile beskrupuloznih govnara
   koji sebe nazivaju politicarima
   
  
  

Zasto je sa mene sve otpalo?

Odavno vec posmatram kako se na mene nista ne lepi:
ni ljudi,ni slike,cak ni vazduh iz tunela kojim juri metro.
Prestale su za mene da se lepe i karte koje ponistavam na ulazu
u podzemnu zeljeznicu,autobuske karte.
Avionske su se pocepale negde izmedju selidbi i odlaganja smrti.
Knjige su prestale da ocrtavaju svoje korice
na mojoj tankoj kozi na kojoj je previse pecata
kojima je mesto u zaboravu.

Zasto je sa mene sve otpalo?
Mozda jer se sve odlepilo sa zidova
ove celije koje nazivamo drustvom.
Mozda jer je sve otpalo sa
licnih zidova privatnog pakla.

Cinjenica je da se za mene nista ne lepi.
Zato i trajem.
Inace bi me odavno ubila
potrosenost snova.

Klatim polupocepanu japanku na stopalu.
Juce me je nosila preko asfalta,
unela u taksi i liftove.
Cini mi se da ce se uskoro i sasvim iscepati.
Otici ce u nepovrat zajedno sa svim onim
sto se ne moze popraviti i sto se za mene ionako
nikada ne bi zalepilo.

RAZAPINJANJE ČOVEKA - pesma o neslobodi

RAZAPINJANJE ČOVEKA
( pesma o neslobodi koja ti se nudi)

Zašto ste me razapeli?
Zašto ste me prodali?
Zašto ste me preprodali?
Zašto ste me ukrasili cenom?
A zašto i popustima
na savest,
na dužnost,
na čovečnost?

Zašto ste me razapeli,
ja ne mogu vaskrsnuti
u nešto što nisam...

Zašto ste me svojatali?
Zašto ste me odmah zatim odbacili?
Zašto ste mi bili roditelji?
Da biste me se odmah zatim odrekli?
Da biste me ostavili pred vratima?

Zašto ste me razapeli,
ja se ne mogu ponovo roditi...

Zašto ste me razapeli?
Zašto ste me naučili rečima
čovek,
ljudi,
život?
Zašto ste me posle terali
da zaboravim sve te reči?

Zašto ste me razapeli,
ja nisam besmrtni sin,
moje telo je ljudsko...

Zašto ste me razapeli
novcem,
vrednostima,
glasanjima?
Zašto ste mi obukli
građansko odelo?
Zašto ste mi oblačili uniformu?
Da biste me ranjenog ostavili drugoj strani?
Da bi ste me predali?
Da biste posle mnome
decu u biskopima plašili?
Da biste potom rekli:
’’ova individua to nije naš svet..’’?

Zašto ste na mog sina navukli
odeću huligana,
a kći mi svukli pred gledalištem?

Zašto ste me razapeli
hlebom,
krovom,
nadom
i verom?
Zašto ste mi pokazivali
jedan put kojim treba ići
kada sami niste njime krenuli?
Da biste mogli posle da me tim
istim prolazom
ponižavate?


Zašto ste me naučili
slovima i poeziji
kada mi još uvek
uzimate otisak palca?
Zašto mi pričate o knjigama
kada mislite da sam previše neuk
za vaše istinsko štivo?
Zašto to štivo pišete
u četiri oka sa samim sobom?

Zašto da govorim,a
da se to nikoga ne tiče?
Zašto da ćutim onda
kada bi trebalo da govorim?

Znate da ja nisam Hristos,
da se neću  ponovo roditi,
da se neću u besmrtnost pretvoriti,
da neću ni vaskrsnuti.
Znate da nikada više neću
ponovo živeti
i da mi je ovo jedina i poslednja šansa.
Razapinjete svakog sina u čoveku,
razapinjate svaku kći u ženi
budućim ništavilom,
a kao pomoć nudite
vaše ruke
vladara,
gospodara,
posednika.

Onaj ko se prihvati
vaših ruku
skida se sa krsta
i beži sa Golgote
ubogosti i satrvenosti,
skida sa sebe krst čovečnosti
i slobodan je
da se kupuje i prodaje.

SANJA VOJNOVIĆ 13.04.2012.

DETOKSINACIJA USPOMENAMA 2-iz razmišljanja o polupesnicima i ostalom ološu -2012.

DETOKSINACIJA USPOMENAMA 2

U OVOM UŽURBANOM SVETU,U OVOM POSLEDNJEM SATU VLADAVINE SILE I POLUPESNIKA,PONEKAD JE ZAISTA TEŠKO IZDRŽATI MINUTE,IZDRŽATI TRENUTKE KOJE SMATRAMO SVESNIM POSTOJANJEM. JER,OD SVEGA ONOGA ŠTO NAM SE ČINI TAKO STVARNIM ,ČEGA SMO TOLIKO SVESNI JESTE UPRAVO TA LOŠA POEZIJA I GIZDAVA RAZUZDANOST NJENIH PISACA ČIJA LICA NAS GLEDAJU SA TELEVIZIJSKIH EKRANA, NASLOVNIH STRANICA I UVODNIH ŠPICA EMISIJA KOJIMA NAM SVAKODNEVNO ISPIRAJU MOZGOVE.

TEŠKO JE IZDRŽATI SIROMAŠTVO, ODSUSTVO BILO KAKVE SIGURNOSTI U OVIM NAŠIM ŽIVOTIMA.ALI,JOŠ TEŽE OD TOGA JESTE PORUKA POLUPESNIŠTVA U SLUŽBI ZVANIČNOG OLOŠA KOJI SE PARTIJSKI IZJASNIO : ’’ PREDAJTE SE I PRIHVATITE BESMISAO KAO JEDINU VAŠU,BEDNU REALNOST’’.
TEŠKO JE PRIHVATITI NAMETNUTU ULOGU BEDNIKA.
ZATO SAM PREŠLA NA DETOKSINACIJU USPOMENANA,A U DLANU MI JE SPREMAN ŠAMAR.
ŠAMAR ZA OLOŠ.

SANJA VOJNOVIĆ
(iz razmišljanja o polupesnicima i ostalom ološu 2012.)

MALA PALMA I SNEG.Ο ΜΙΚΡΟΣ ΦΟΙΝΙΚΑΣ ΚΑΙ ΤΟ ΧΙΟΝΙ.

  Mala palma i pahuljice na njoj.Lepota sredozemlja je u ovoj slici palme koja 
mase svojim vecito zelenim granama,svojim uskim,dugackim liscem podsecajuci 
na more,a pahuljice donesene iz Sibira kite njeno zelenilo svojom iznenadnom,
neocekivanom pojavom.


  Mala palma i pahuljice slave Atinu svojim kratkotrajnim uporednim postojanjima
koje niko nije ocekivao da sretne bas tu i bas sada.

Ο ΜΙΚΡΟΣ ΦΟΙΝΙΚΑΣ ΣΤΗΝ ΑΘΗΝΑ
MALA PALMA U ATINI

Sanja Vojnovic 1.02.2012.

ATINA-grad u kojem zivi misao.

Ovo je jedan grad u kome se uvek mogu dogoditi cuda.Mnoga su se u njemu
zametnula da bi se ostvarila danas.Vremena nisu pregazila ovaj grad cijim venama
kola filozofija,misao i pobuna.Naravno,rec je o Atini majci svih vremena.
U ovom vremenu resenom da unisti sva ostala vremena,pa cak i ona glagolska osim aorista
jer je zaduzen za "trenutno",za ono sto narednog trena nestane,Atina je ziva.
Ovo vreme ce Atina preziveti.
Prezivece jer u njoj jos uvek zivi misao.

U Atini se misao ne krije!

Atina je zivela i zivece.

OVO NIJE PESMA/Antilicnost

Ovo nije pesma

ovo je knjiga o džungli

jedan stalni lov

potraga za smislom

između granja iluzija

između svih onih obmana

kojima je zaista mesto u džungli

Ovo nije pesma

ovo je knjiga o anti-liričnosti

ovo je jedan krik

pred preteranom urednošću

pred pokoravanjem

sveznajućoj tuposti

kojom se prikriva slabost

i zatire um čoveka

Ovo nije pesma

ovo je knjiga bez mesečevih mena

bez plača mlade devojke

i bez susreta kraj jezera prozirne vode

Ovo nije pesma

ovo su tek reči

jedan niz misli

nabacanih na jedan zamišljeni prostor

Ovo nije nikakva pesma

i ne treba da bude

jer bila bi lažna

bila bi kao one bezvredne niti

poetičnih smisla radi izraza

i radi utiska

Ovo nije pesma

i baš mi je drago zbog toga

u suprotnom bih sebe nazvala pesnikom

a to baš i ne bi bila dobra ideja