NIKO NIJE SRECAN

    Niko nije srecan
    samo su svi nauceni da to vesto kriju
    ambicijama,
    ciljevima
    da to umotavaju u ideje
    da to guraju pod jorgane
    ispod kojih se kriju dok su im noge
    vecito hladne
    a dupeta spremna na jos jedan udarac
    policijskom palicom
    vojnom cizmom
    skolskom cenzurom
    torturom jutarnjih programa
    u kojima nas voditeljke
    izbeljenih zuba
    obavestavaju o tome sta bismo
   i mi kuvali da imamo novca
    za japanske hladne perverzije
    za zacine kojih nema u nasim
    prodavnicama gde uzimamo hleb
    na crtu




    Niko nije srecan
    ali svi to vesto kriju
    i pokusavaju da potamne sjaj ove istine
   iznudjenim ushicenjima zbog lepote
   sisetara 
   pejzaza
   direktorove zrikave dece kojoj se treba na vreme
   poceti ulizivati




   Niko nije srecan
   ali to se ne priznaje
   osim ako ste zvezda koja mora da proda
   svoje tesko detinjstvo
   a da zaboravi kako nije naucila ni danas
    dok se valja u svilenim carsavima
   da opere zube pre spavanja


    Niko nije srecan
   ali to se ne spominje
   kao sto se ne spominju rupe na carapi
   to sto je jedan clan porodice alkos
   i kao sto se krije da se cacka nos


   Prava nesreca se krije
   kako bi se sto bolje prodavala
   sreca u obliku tableta za smirenje
   
   Niko nije srecan
   ali se svi pravimo kako smo junaci
   jer se plasimo izgnanstva
   iz raja bensedina
   kineske odece
   i velikih reci
   one gomile beskrupuloznih govnara
   koji sebe nazivaju politicarima
   
  
  

NOC JE U NAMA

NOC JE U NAMA

I PAKAO TO SMO MI BEZ SARTRA

NOC JE MEDJU ZVEZDAMA

MEDJU GRANJEM DRVECA

I NARANDZAMA ZA KOJIMA PLACE SIROTINJA

A U BOGATOM KVARTU JE SUTIRA GRADJANSTVO

RAZMAZENO DOBRIM PLATAMA

I KLIMA UREDJAJIMA KRAJ DUPETA

NOC JE U NAMA

I PAKAO TO SMO MI

BEZ ONIH DRUGIH

NA TERASAMA NIKADA KRECENIH ZGRADA

U PROVINCIJSKIM GRADICIMA

BEZ MORSKE OBALE I BEZ NADE

PO DVORISTIMA OBRASLIM KOROVOM

IZMEDJU ZIDOVA SOBA

PRLJAVIH OKO SALTERA

SA LAMPAMA KOJE NIKADA NE RADE

SA TRANZISTORIMA KOJI HVATAJU

SAMO JEDNU STANICU

I KLIMAVIM STOLICAMA

NOC JE U NAMA

I PAKAO TO SMO MI

BEZ ZVUCNIH SONATA

BEZ BIBLIOTEKAMA U KOJIMA SE SEPURE KLASICI

NE ZATO STO IH NE BISMO CITALI

VEC ZATO STO IH DANAS PRODAJU NA METAR

SA POLICAMA PRETOVARENIM BROSIRANIM 

IZDANJIMA DOSTOJEVSKOG

KOJI JE OPISIVAO NASU NOC

I SVOJ SOPSTVENI PAKAO

NOC JE UNAMA

I MI SMO PAKAO

PO PRODAVNICAMA

IZMEDJU RAFOVA KOJE ZAGLEDAJU POLUSNENE ZENE

KOJIMA JE SVE DOSADILO I MUSKARCI

KOJI IZIGRAVAJU DOMACINE

ALI IH ZAPRAVO MUCI REZULTAT FUDBALSKE UTAKMICE

ODIGRANE U CETRVRTAK

NOC JE U NAMA

I PAKAO TO SMO MI

DOK POPUNJAVAMO LOTO LISTICE

ZA 50 CENTI NADAJUCI SE MILIONIMA

KOJI CE NAS IZVUCI IZ SVAKODNEVNOG SRANJA

U KOME SE TEK PONEKAD PRACAKNE ISKRA OSECANJA

I PONEKA MISAO OBLEPLJENA ZABOKRECINOM

NASEG BLEBETANJA O TOME STA BISMO-KAD BISMO

NOC JE UNAMA

I MI SMO PAKAO

DANAS I SUTRA

UPRAVO KOLIKO SMO TO BILI I JUCE

IZMEDJU CARSAVA

IZMEDJU NEDOUMICA

U REDOVIMA

PO LUDNICAMA

BOLNICAMA

IZA MRTVACKIH SANDUKA KOJI

CEKAJU DA I NAS JEDNOM PONESU

NOC JE U NAMA

I PAKAO TO SMO MI

NEMOJTE DA VAS VARAJU

PISCI ,PESNICI,POLITICARI

I DEZURNE KUCKE I KEROVI

SA PRIVATNIH TV STANICA

IZ SAPUNSKIH OPERA OD KOJIH ZIVE

ZATUPLJUJUCI LAZNIM RAJEM OSTALE

NOC JE U NAMA 

I MI SMO PAKAO

A AKO TO NISTE SHVATILI

ONDA LAKU NOC

MOZDA NISTE BOLJI OD MENE

ALI STE SVAKAKO SRECNIJI OD 

MENE I MILIONA DRUGIH I NARAVNO- LAKU NOC

SANJA VOJNOVIC 13.07.2012.

Kukasti krst u Atini

  Blizu metroa sam  i vidim mladica obrijane glave kako cepa predizborne plakate KPG i "Nezavisnih Grka''.Obucen je u crnu bluzu i crne pantalone.Na trideset metara odatle priprema se skup nacionalista ''Zlatne zore''.Tu je i prikladan dekor : ogromna traka sa njihovim simbolom,njihovom verziom svastike koja meni lici na rebus.Okolo paradiraju gotovo obrijanih glava mladici u crnom.Secam se reci njihovog vodje : ''..a onda ce doci mladici misicavi u crnim bluzama..''. I evo njih.U gradu koji ih nije tako brzo ocekivao.Ili mozda ih mi nismo ocekivali u ovom gradu na cijem asfaltu se preplicu nevidljivi koraci sada vec sasvim istrulih stopala drevnih filozofa i onih prvih,hriscanskih svetaca koji su dolazili u ovaj grad jer je on oduvek svetlom svoga duha privlacio ljude.
  Voz me odnosi u centar.Covek noseci kukasti krst na panou obecava ''sahranu'' svim partijama...
Pre nekoliko dana jedan od istaknutijih clanova momaka u crnom obecao je da ce samarati i u Skupstini.
  "Krv.Cast.Zlatna zora!'',je ono sto se cuje na video snimcima crnih bluza.
   Portparol,dobro gradjen,mlad,misicav isamarao je kandidatkinju KPG uzivo u jutarnjem programu.Cestitke obicnih gradjana pristizu u sve vecem broju na adresu crnih majica.
 Javljaju se mlade zene i koje voditeljima politickih emisija govore kako ''nikada pre nisu razmisljale o partijama i politici,ali da im se od kada su videle portparolov nastup na tv-eu tj.samaranje,taj isti portparol svidja...''. Pocele su i da se zaljubljuju u crni duks.

    Zatvaraju se prodavnice,radnike sve redje placaju,strajkove proglasavaju nezakonitim,a momci misicavi i u crnim bluzama zaista dolaze.U gradu koji mirise na cemprese,eukaliptuse,masline,tamjan i more prestao je da duva vetar.Kada ponovo zaduva,raspalice plamen,a ovde vatra ume da potraje.

PUCANJ U KAUČ,GUZICU I SRAMOTU

  Pre nekoliko godina prvi put sam pročitala jedna zanimljiv grafit : ''USTANI SA KAUČA!'' . Na sasvim jednostavan način pisac ovog grafita je u tri treči opisao našu crno-belu,bezbojnu i automatizovanu stvarnost.Stvarnost čoveka koji je postao deo svoga kauča,a koji se istom logikom beznađa i učmalosti pred bezizlazom dovršava svojim daljinskim upravljačem.
  Dalje od daljinskog još uvek izgleda da nismo makli.Šta više,usidreni na svojim kaučevima,guzica usidrenih u ovaj tron otupelosti pred nemogućnošću da se otrgnemo raznoraznim ''gazdama'' koji su naše živote pretvorili u robu koju prodaju,iznajmljuju ili šalju u direktnu propast čekamo da se nešto desi.
 
    Čekamo da se nešto desi..E,pa desilo se.Desilo se juče na jednom trgu.Desilo se jednim metkom koji je jedan običan čovek neobične brige za ovaj svet koji žuri da umre u vlastitoj truleži ispalio sebi u glavu.
  Jedan čovek je sebe upucao u glavu.Usput,ustrelio je te kaučeve i sve te naše guzice smeštene na njima.Ustrelio je i sramotu koja se ogleda u obliku pajaca koji bi trebali da vode one iza sebe,zapravo nas.

 Sad,ako nekog ne svrbi dupe od jednog takvog metka,od takve sačme ispaljene u ravnodušnost pred sopstvenom truleži onda je vlasnik istog dupeta potpuno lišen savesti,a o idealima koji su preduslov za tu istu savest i kritičko razmišljanje da i ne govorim.

 Naravno,svu onu sramotu koju sledimo,a koja je potkopala temelje svakoj pravdi i demokratiji i obezglavila sve i jedno pravo običnog čoveka,ovo samoubistvo nije mnogo zabrinulo.Ono je daleko,ono se desilo na jednom malo južnijem meridijanu od onog na kome se oni fotkaju uz radnike,decu,omladinu,krave,ovce i sve ostale koje će kasnije bezdušno derati čim im uspe da se domčaju fotelje,čim postanu predsednici Opštine,Skupštine,Republike,ili barem nekog saveza - daj šta daš,samo da su ruke blizu vatri i medu,pa da se nad prvom ogreju,a u ovo drugo ih podobrano umoče kako bi i im i unuci iste mogli da ližu..

  Jedan pucanj nikada nije nešto malo i bezvredno.
  Posle pucnja u sopstvenu glavu jedan stari Atinjanin je za sobom ostavio eho.

  Kada bismo ustali sa svojih kaučeva,mrdnuli guzicama i počistili sramotu odjeknuo bi taj pucanj i ovde.

   Sanja Vojnović
   5.4.2012.