Smrt malog grada 2/ O 8anatos ths mikrhs polhs 2

Agonija jednog provincijskog grada čije odumiranje se najbolje vidi po zidovima ruinirane fabrike koja je nekada hranila više od hiljadu i pet stotina porodica. Sa usmrćivanjem ove fabrike,počelo je odbrojavanje,počelo je odumiranje života čitavog naselja,razaranje porodica.Pojedinac je u malom gradu gubio na značaju.Pojedinac je u ovom gradu izgubio svaku šansu da bude pojedinac,a nametnuto mu je preživljavanje kao jedini oblik bivstvovanja u tom mestu daleko od svega,u kome se još samo menjaju datumi. Svako ko živi u sličnom gradu zna njegovo ime: Grad koji umire. 

ZATROVANOST PISANJEM

Čovek nikada ne bi trebao da piše poeziju
jer se prvim stihom navikne na pisanje
i na čitanje
a onda mu  sve ostalo
što je napisano
zapisano
a što je drugačije
izaziva muku i vrtoglavicu
Ovo naročito važi ukoliko i zaista znate da napišete dobar stih
piscima dobrih stihova jednostavno
više nikada ne može biti dobro u ovom svetu
u kome previše laprda...


Sanja Vojnović


16.03.2012.

Ιάκωβος Γαριβάλδης για τις «Μνήμες – Αλησμόνητες πατρίδες» όλων μας Μάρτιος 2012

http://diasporic.org/mnimes/archives/ena-mpakaliko


PATHSTE EDW KAI DIABASTE!
TO BIBLIO THS ANNAS ANTWNIADH - TSATSARH KSEKHNHSE TO TAKSIDI TOY PRIN APO
MHNES KAI SYNEXIZEI TO TAKSIDI TOY.

JEDAN ATINSKI TRENUTAK

 
    Toliko je toga što se može čuti u pozadini dešavanja na ulicama jednoga grada. Najmilozvučniji tonovi su oni svakodnevni : koraci ljudi,njihova dovikivanja pored kioska gde su zastali kako bi kupili cigarete i očima pregledali naslove dnevnih novina okačenih o tendu kioska. Lavež pasa se svojim reskim i isprekidanim tonovima meša u glasove ljudi i boji ih svojim notama gladi,straha i nasilja. Ko god želi da sazna nešto o nekom od gradova čijim ulicama hoda,mora prvo naučiti da sluša ritam tih ulica koji je u apsolutnom skladu sa životima njihovih žitelja.




Sanja Vojnović 3.mart 2012.