UKRADENE MEDUZE NA POKLON

Moj poklon posetiocima ove strane - prozračna stvorenja dugih pipaka..Naravno,poklon je ukraden - jer ovo su Tanjine meduze ''pokupljene'' na Mediteranu,uhvaćene u klopku njenog,malog fotoaparata.
Ukraden poklon to je kićenje tuđim perjem, sasvim prikladno s obzirom da ćemo 2015 jedino tako i preživeti falsifikujući stvarnost,ako već ne progutamo zvanični falsifikat serviran u tako dobrodošlom,tako primamljivom obliku kojekakvih vesti koje su prošle kroz filter svih onih javnih radnika ( ovo podseća na stari vic u kome je javna radnica preinačena od strane raje u k...u) počevši od opštinskih činovnika do onih najvišeg nivoa šarade koju još uvek nazivamo državom..
Ove meduze su poklon svima nama koji ne verujemo u ''kalendarske izume'' tipa Noive godine,ali i za sveone koji dobrovoljno podležu lažima i vole ''milovanje ušiju''.
 Meduze koje sam ukrala od Tanje su tu da nas podsete na sve one pipke svih onih meduza koje nam se prikradaju još od 2014-te.Ti pipci će nas probuditi iz dremeža i podsetiti da se ništa ne menja čekanjem Nove godine....

Uživajte u pipcima!!

Sanja Vojnović
2.januar 2015.

Tatjana Vojnović
'' meduze'' 

ATEISTA SAM,PA ŠTA?

Naletela sam na redove napisane prošle godine...i danas mi zvuče dovoljno dobro,pa ih  ponovo delim sa ljudima,sa vama- onima koji svraćate na ove neopipljive stranice.

Ateista sam jer osim onog ljudskog nije mi potrebno ništa više,jer mi je upravo to ljudsko i sve što jeste ljudsko blisko.Nisu mi potrebne utehe koje pruza religija,a ni odgovori koje ona nudi.Pod predpostavkom da bog postoji,čak ni tada mi ne bi bio nužan- sve ono što želim pokušavam sama da ostvarim,a ukoliko to nije u mojoj moći, ne mislim da je to zbog (samo)volje nekog od hrišćanstvom,budizmom,islamom itd. ponuđenih bogova. I uopšte, zašto bi moralo postojati ''uzvišeno biće''?Meni je dovoljan Čovek- Čovek koji se kroz moje postojanje pomalja, koga srećem onda kada se prepoznam u drugom čoveku.Kako je došlo do postanka ljudske vsrte- iskreno to me ni najmanje ne zanima. Zanima me Čovek među ljudima, ljudi kroz Čoveka i Čovek kroz drugo ljudsko biće. Razumem ljude koji veruju,ali hrišćanski Raj i život posle smrti mi liče na utočište onih koji se plaše....radije umirem u svom jedinom životu kao čovek pokušavajući da budem slobodna,buneći se protiv onog neljudskog , čuvajuci svoje strasti od uticaja onoga što bi da od mene napravi marionetu koja ''igra'' u ritmu reči koje se pripisuju sinu božjem, njegovim učenicima, a koje osim poučnosti koja se moze ''ugraditi'' u okvire čovečnosti nemaju nikakav drugačiji, uzvišeniji smisao- barem što se mene tiče.

Koračam u ritmu svoje slobode,pobune i strasti- nije mi potreban bog.....(jedan deo mojih razmišljanja na tu temu.Upravo pišsem o ateizmu - tačnije svom ličnom ateizmu,pa iz tih redova prenosim ove koje čitate..).

24.11.2013.

ps.

1.Iz poštovanja prema samoj sebi i ljudskom dostojanstvu kojem je trebalo jako dugo da bude pronađeno i utemeljeno u onome što nazivamo ljudskim karakterom reč ''bog'' pišem malim slovom.

2.Reč ''Raj'' namerno pišem velikim slovom jer su ideju o ovom nestvarnom mestu imali i naši preci, koji je međutim nisu komercijalizovali ni zloupotrebljavali  tretirajući je kao artikal kao što to čine savremeni tumači nekakve ''božje'' istine na čiji ključ samo oni imaju ''ekskluzivno pravo''.

3.Čoveku nije potrebno nikakvo ''uzvišeno biće'' da mu pokaže ''pravi put'' i razliku između dobra i zla...za to je dovoljno ''posedovanje'' karaktera - čitaj poštenja.Sve ostalo su jeftini izgovori...ali,barem budemo pošteni pa to i priznajmo sebi. Zlo,kao i dobro činimo u većini slučajeva svesno.Prilično je bedno očekivati ''nagradu'' za dobro- jer onda se ono čini upravo i samo zbog toga- zbog koristi...Prilično je kukavički očekivati da zlo bude kažnjeno od strane boga- najbolje je kada se ono kazni od strane čoveka.Efektnije je ,zar ne? A naročito je jeftino ''drhtati'' pred budućnosti u kojoj ''nećemo vaskrsnuti'',a istovremeno nastavljati sa zlom,opačinama,bezobrazlucima!O,kako je to jednostavno!Treba raditi na sebi,a ne izgovarati se!

4.Radimo na sebi!Ostavimo se mama jumbi i hokus-pokusa....

Sanja Vojnović 13.11.2014.

Η ΣΟΦΙΑ ΤΟΥ ΨΑΡΙΟΥ - MUDROST RIBE

ΧΩΡΙΣ ΝΑ ΜΙΛΑΕΙ
ΔΙΧΩΣ ΝΑ ΤΟ ΡΩΤΑΝΕ - ΖΕΙ
ΚΟΛΥΜΠΑΕΙ ΜΕ ΤΗΝ ΑΝΑΣΑ ΤΟΥ
ΠΟΥ ΒΓΑΙΝΕΙ ΧΩΡΙΣ ΚΑΝΕΝΑ ΗΧΟ
ΑΝΟΙΓΕΙ ΤΟ ΣΤΟΜΑ ΤΟΥ
ΚΑΙ ΔΕ ΦΟΒΑΤΑΙ ΟΤΙ
Η ΦΩΝΗ ΤΟΥ ΘΑ ΤΟ ΠΡΟΔΟΣΕΙ
ΔΕ ΦΟΒΑΤΑΙ ΟΤΙ
ΘΑ ΠΡΟΔΟΘΕΙ ΜΕ ΤΙΣ ΣΚΕΨΕΙΣ ΤΟΥ
ΜΕΤΑΜΟΡΦΩΜΕΝΕΣ ΣΕ ΛΟΓΙΑ
ΒΟΥΒΟ ΧΩΡΙΣ ΓΛΩΣΣΑ
ΚΟΥΦΟ ΧΩΡΙΣ ΑΦΤΙΑ
ΤΟ ΜΟΝΟ ΠΟΥ ΕΧΕΙ ΕΙΝΑΙ ΤΑ ΜΑΤΙΑ
ΓΙΑ ΝΑ ΠΡΟΣΕΧΕΙ ΤΑ ΜΕΓΑΛΥΤΕΡΑ ΨΑΡΙΑ
ΣΤΗΝ ΚΟΙΝΩΙΑ ΤΩΝ ΨΑΡΙΩΝ
ΟΠΟΥ ΟΛΑ ΤΑ ΨΑΡΙΑ
ΚΟΥΒΑΛΑΝΕ ΤΑ ΙΔΙΑ  ΨΑΡΟΜΥΑΛΑ
ΠΕΡΙΜΕΝΟΝΤΑΣ ΝΑ ΤΑ ΚΑΤΑΒΡΟΧΤΙΣΕΙ
ΕΝΑ ΜΕΓΑΛΥΤΕΡΟ ΨΑΡΟΣΤΟΜΑ
ΣΥΜΦΩΝΑ ΜΕ ΤΟ ΨΑΡΟΔΙΚΑΙΟ
ΣΤΗ ΒΟΥΒΗ ΨΑΡΟΠΟΛΙΤΕΙΑ
ΜΕ ΒΟΥΒΕΣ ΨΑΡΟΚΑΝΟΝΕΣ

ΣΑΝΙΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ , 2012.


MUDROST RIBE

BEZ GOVORA
BEZ DA JE IŠTA PITAJU - ŽIVI
PLIVA A UZDASI IZ NJE IZLAZE
BEZ IKAKVOG GLASA
OTVARA USTA
I NE BOJI SE
DA ĆE JE GLAS IZDATI
NE PLAŠI SE
DA ĆE SE IZDATI SOPSTVENIM MISLIMA
PREOBRAŽENIM U REČI
NEMA BEZ JEZIKA
GLUVA BEZ UŠIJU
JEDINO ŠTO JOŠ IMA SU OČI
KAKO BI PAZILA NA VEĆE RIBE
U RIBLJEM DRUŠTVU
GDE SVE RIBE
IMAJU U GLAVAMA NOSE ISTE RIBLJE UMOVE
ČEKAJUĆI DA IH PROŽDERU
JEDNA VEĆA RIBLJA USTA
SVE U SKLADU SA RIBLJOM PRAVDOM
U NEMOJ RIBLJOJ DRŽAVI
UZ NEMA RIBLJA PRAVILA

SANJA VOJNOVIĆ , 2012.

ZATROVANOST PISANJEM

Čovek nikada ne bi trebao da piše poeziju
jer se prvim stihom navikne na pisanje
i na čitanje
a onda mu  sve ostalo
što je napisano
zapisano
a što je drugačije
izaziva muku i vrtoglavicu
Ovo naročito važi ukoliko i zaista znate da napišete dobar stih
piscima dobrih stihova jednostavno
više nikada ne može biti dobro u ovom svetu
u kome previše laprda...


Sanja Vojnović


16.03.2012.

OVO NIJE PESMA/Antilicnost

Ovo nije pesma

ovo je knjiga o džungli

jedan stalni lov

potraga za smislom

između granja iluzija

između svih onih obmana

kojima je zaista mesto u džungli

Ovo nije pesma

ovo je knjiga o anti-liričnosti

ovo je jedan krik

pred preteranom urednošću

pred pokoravanjem

sveznajućoj tuposti

kojom se prikriva slabost

i zatire um čoveka

Ovo nije pesma

ovo je knjiga bez mesečevih mena

bez plača mlade devojke

i bez susreta kraj jezera prozirne vode

Ovo nije pesma

ovo su tek reči

jedan niz misli

nabacanih na jedan zamišljeni prostor

Ovo nije nikakva pesma

i ne treba da bude

jer bila bi lažna

bila bi kao one bezvredne niti

poetičnih smisla radi izraza

i radi utiska

Ovo nije pesma

i baš mi je drago zbog toga

u suprotnom bih sebe nazvala pesnikom

a to baš i ne bi bila dobra ideja