CENZURA,ILI ZBOGOM PAMETI!

CENZURA ,ILI ZBOGOM PAMETI!

U jednom trenutku se upetljah u raspravu oko zagrobnog života i napisah najiskrenije kako nas posle smrti zakopaju ,a onda nas pojedu crvi i da posle toga nems ničega i da to nema ničeg strašnog u tome. Odmah me dežurni cenzor,vođa naše skupine zabrani,tačnije izbriše moje reči i kao da ih nikada nije ni bilo. Sve ostale tekstove u kojima se nadahnuto pisalo o majci božjoj koja je začela sa krinom Isusa ,o anđelima koji imaju krila i lete okolo je dušebrižnik cenzor ostavio.
Znači nije istina da nas posle smrti pojedu crvi,to vređa hrišćanska osećanja članova,to što oni podržavaju priču o Isusu koji je navodno hodao po vodi,oživeo Lazara,bio začet od strane cveta,govorio starogrčki premda kao siromah teško da je i pismen bio,ako je uopšte i postojao sve to bi trebalo da nam odgovara.
E,pa meni ne samo što ne laska,već mislim da se tim pričama vređa ljudska inteligencija.

Zbogom,pameti kad 2019- te godine ljudi ljube rezbarije,slike i kipove očekujući da im to pomogne,umesto da pokušaju praktično da se uhvate u koštac sa nepravdom,strahom i nedaćama!

Zbogom ,pameti, kad ljudi još nisu navikli da se uzdaju u svoje snage i priznaju da kada nesto ne mogu da reše da je to zbog njihove slabosti,ili nedovoljnog znanja,a ne zbog hirovitog božanstva....

Zbogom pameti,kada se plašiš crva ,a o onozemaljskom pišeš horski hvalospeve kao da si juče tamo bio....

Nije ni čudo što smo se rasturili i što nas je šaka jada,ali valjda će posle smrti biti bolje,jer tamo nas vele čeka nagrada,sve što treba je verovati i posle smrti sve će prestati da boli i bićeš okružen cvećem u rajskom vrtu. Samo treba dočekati. Čekaj da umreš da ti bude bolje!

S.Vojnović

IZ MOJE BELEŽNICE

Do svoje trideset i pete čovek istražuje i misli kako otkriva nešto novo; onda mu postane jasno da je sve to što je njemu novo,zapravo postojalo i pre njega samoga,a posotojaće i posle njegove smrti.U tom trenutku život mu postane dosadan u svom okrutnom ponavljanju i njime preovlada osećaj gorčine,a život se svede na mahinalno obavljanje onog neizbežnog.Neizbežno ( sva ona otaljavanja na poslu,kod kuće) smatra sudbinom,a svaku promenu nemogućom. Čini mu se kako je još jedino zdrav i donekle mlad samo zbog jednog cilja : da opslužuje društvenu mašineriju u dobro utvrđenom poredku stvari - ustani,obuci se,idi na posao,obogati svojim trudom onog iznad sebe,dođi kući i lezi da spavaš kako bi sutra opet mogao da sve to odradiš ispočetka. U međuvremenu su mu na pleća natovareni i društveni obziri prema državnoj religiji i njenim bajkama kao i kultu sticanja koji se promoviše na svim nivoima. Pohlepa je najznačajnija vrlina tog kulta i njome se određuje vrednost svega ostalog.Do svoje četrdesete čovek shvati da u sopstvenom životu nema šta da traži. Oseća se poput slepog putnika koji se ukrcao na brod pritom ne znajuči u kom pravcu plovi,a istovremeno je uskračeno i pravo da se oko toga uopšte i uzbuđuje s obzirom da je u potpalublju rezervisanom za neuspešne i nevešte,one bez karte i prava na izbor.
Plutajući tako,ne čineči ništa za sebe samog još uvek oplužuje nezasitu mašineriju poredka kakvom su ga smislili " oni iznad". Mašinerija kojom rukovode tehnokrate,mantijaši,političari izabrani od strane onih koji najviše na svemu tome zarade ,proždire čovekovo vreme,snagu,a zauzvrat mu nudi samo prazninu,otuđenost i pakao samoće. Sveden na šraf u mehanizmu, na statistički broj, kupca i potrošača, jedino što.mu preostaje jeste da čeka smrt,osim ako se sam ne ubije.
U međuvremenu živi da bi radio,radi kako bi mogao da se sapne avansima,kreditima,kupovinama na popust i rate. Na celoj toj sivoj pozadini satkanoj od očqja,otupljenja,otuđenja,siromaštva,bede i svake druge robije izvan zatvorskih zidina,nema ama baš ni jednog trenutka u kome protagonista sopstvenog života može da kaže : " postojim!". Ono što pouzdano zna jeste da se rodio tog i tog dan,u tom i tom mestu,da je išao,ili nije u školu,da se venčao,ili samac,ali sve drugo što nije okovano tačnim datumima i mestima,okovalo je njega svojom teskobnom istinom o tome da životprolazi,a da on nije ni učestvovao u njemu kao čovek,več samo kao prolaznik koji ništ novo nije dodao sveukupnoj slici sveta na kom se rodio.
Kroz glavu mu počinju prolaziti sve one sitnice koje je mogao da uradi,a nije. Mogao je da pročita više knjiga,mogao je malo više razgovarati sa ljudima oko sebe. Mogao je ovo ,ili ono. Na pamet mu padaju izgubljeni sati,dani i nedelje ,vreme koje se ne može niti vratiti,niti  nadoknaditi. Nešto je trebalo preduzeti. Seća se svih onih iscrpljujućih časova provedenih na poslu. Kako bi sačuvao posao,ostajao je duže. Stanarina je morala biti plaćena.Računi su morali biti podmireni. Ponekad se morala popiti koja čašica više kako bi se sve to izdržalo. Onda,tu je došao na red i rat: učestvovao je u njemu kao bojnik,kao žrtva,kao spaljeni,piroman,kao nombardovan,ili bombarder. Godine su prolazile i otimano jedino što je imao i što je mogao dati : ljudski život. Kako shvata svu veličinu svoje tragedije,shvata tragediju svog ćutanja. Oseća se opljačknim i izdanim. Dao je svoj život mašineriji bogatih i njihovim ulizicama dobivši zauzvrat jmbg  i demokratsko glasačko pravo na unapred  nameštenim izborima.

DOĆI ĆU....I STIĆI ĆU VAS

Doći ću sa svojom svitom
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i  glasova 
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje 
ste dodelili 
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo 
iskrivljene, nepismene kulture 

Sagradiću nova stara svetla
koja će obasjavati zracima Farosa
sve ono što ste hteli
da oduzmete jedinom
svetioniku koji svojim 
foto signalima označava putovanje života 
čiji je jedini cilj
Čovek


Doći ću trčeći i stići ću vas
jer znate
nekome kome su samo reči ostale
nema šta da izgubi
nema ničega opipljivog čime bi bio ucenjen

Doći ću trčeći i stići ću vas
ja Čovek
a za mnom idu Ljudi....
...čak iako kasne

Sanja Vojnović
25.04.2016.

Pismo jedne umrle žene (''Samoubica'')

...A onda dođe smrt i poravna sve.Izbriše sve granice,popuni sve praznine između tvojih postupaka.Izravna sve ono čime si se bavio i sve složi u niz od kojeg bi najveću korist imao upravo taj mrtav čovek - ti! ,jer bi iz tog niza naučio ono što ti je za života promaklo.
  Ali ne možeš.Umro si.Umrla si.Mrtav si.Mrtva si.Nema te.Iza tebe
je ostao nikom potreban i nikom shvatljiv smisao jednog potrošenog života - tvog jedinog života koji se kao i ti neće ponoviti....

    iz pisma jedne umrle žene 
    ( nekoliko redova iz pripovetke ''Samoubica'')


6.11.2015.

Sanja Vojnović

TVOJE POSLEDNJE UPORIŠTE

Samo što ustaneš započinje
taj beskonačni pritisak na tvoje biće
Svi su se urotili protiv tvog slobodnog disanja:
banke
predsednici
pošte
slavine
standavac koji kuca na vrata
očekujući novčanice koje mu pripadaju
poslodavci
i njihovi tasteri 
Samo što otvoriš oči
evo opet njih
kese ti se u lice 
smeju se do suza tvojoj bespomoćnosti:
zidovi
škole
fabrike
računi bez para
hroničan bol u leđima
gazda kome je uvek malo novca
a uvek ima previše toga da kaže
na račun tvoje slobode
Samo što zevneš
na juriš su spremne
sve krvopije
svi zli komšije
advokati firme koja greje stanare
opštinske ćate 
koje deru stolice iza šubera
nesrečne ne-majke koje 
u 44-toj vrište: Sad hoću dete!!
sirena za požar
znak policijskog automobila

I tako...
kako god da okreneš
tome nema kraja
ta igra se ponavlja svakog dana
a ti sediš pridavljen
potčinjen
i potpuno slomljen

I jedina  stvar koju sam možeš 
da učiniš
za sebe samog
jeste da ih gledaš
s prezirom
siromaha kome se nema
šta oduzeti

I tada možeš početi
da se smeješ na glas
svim tim
ozakonjenim derikožama
profesionalnim pijavicama
i možeš im se rugati
snagom čoveka kome nije 
ostalo ništa...
da su to znali možda bi ti
nešto i ostavili
kako bi te lakše ucenjivali

Zato svakog jutra
budi spreman
u gardu
i reci svom tom šljamu:
Ovde sam i čekam vas!

To je tvoje poslednje uporište 
i početak njihovog kraja


Sanja Vojnović
7.07.2015.

Η ΕΞΟΔΟΣ ΤΗΣ ΑΝΘΡΩΠΙΑΣ....ΟΙ ΜΕΣΗΜΕΡΙΑΝΕΣ ΣΚΕΨΕΙΣ

ΟΤΑΝ ΤΟ ΣΥΜΦΕΡΟΝ ΓΙΝΕΤΑΙ Η ΥΠΕΡΤΑΤΗ ΑΞΙΑ

ΚΑΙ ΜΟΝΑΔΙΚΟ ΜΕΤΡΟ ΓΙΑ ΤΗΝ ΑΞΙΟΛΟΓΙΣΗ ΤΗΣ ΑΝΘΡΩΠΙΝΗΣ

ΥΠΑΡΞΗΣ,ΤΟΤΕ Η ΑΣΧΗΜΙΑ ΓΙΝΑΤΑΙ Ο ΝΟΜΟΣ ΕΝΩ Η ΕΚΜΕΤΑΛΛΕΥΣΗ

ΑΝΘΙΖΕΙ ΚΑΙ ΓΕΝΝΑΕΙ ΤΟΥΣ ΚΑΡΠΟΥΣ ΤΗΣ- ΤΗΝ ΑΓΕΝΕΙΑ, ΤΗΝ  ΧΥΔΑΙΟΤΗΤΑ,

ΤΟΝ ΕΚΒΙΑΣΜΟ - ΠΟΥ ΣΤΗ ΣΥΝΕΧΙΑ ΓΙΝΟΝΤΑΙ ΟΙ ΥΠΗΡΕΤΕΣ ΤΗΣ.

Η ''ΜΑΝΑ'' ΑΥΤΗ  ΜΑΖΙ ΜΕ ΤΑ ''ΠΑΙΔΙΑ'' ΤΗΣ ΠΟΔΟΠΑΤΑΝΕ ΤΟΝ ΚΑΘΕΤΙ

ΑΝΘΡΩΠΙΝΟ ΠΟΥ ΜΠΟΡΕΙ ΕΝΑ ΑΤΟΜΟ ΝΑ ΕΧΕΙ ΜΕΣΑ ΤΟΥ.

ΚΑΙ ΑΡΧΙΖΕΙ ΤΟ ΚΥΝΗΓΙ ΤΟΥ ΑΝΘΡΩΠΟΥ ΜΕΣΑ ΣΤΟ ΣΤΕΝΟ ΧΩΡΟ ΕΠΙΒΙΩΣΗΣ.

ΠΕΡΙΘΩΡΙΑ ΣΤΕΝΕΥΟΥΝ ΚΑΙ Η ΕΞΟΔΟΣ ΤΗΣ ΑΝΘΡΩΠΙΑΣ ΑΠΟΤΕΛΕΙ  ΚΑΤΙ ΤΟ ΚΑΘΗΜΕΡΙΝΟ,ΚΑΤΙ ΤΟ ΦΥΣΙΟΛΟΓΙΚΟ...ΤΑΥΤΟΧΡΟΝΑ Η ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ ΤΟΥ ΑΤΟΜΟΥ ΕΞΑΦΑΝΙΖΕΤΑΙ.

ΕΚΕΙ ΠΟΥ ΛΕΙΠΕΙ Η ΑΝΘΡΩΠΙΑ,ΕΓΩ ΠΕΡΙΣΣΕΥΩ....ΠΕΡΙΣΣΕΥΕΙΣ ΚΑΙ ΕΣΥ- ΑΝΘΡΩΠΟΣ ΕΙΣΑΙ!

ΠΡΩΤΑ ΕΙΜΑΣΤΕ ΑΝΘΡΩΠΟΙ ΚΑΙ ΜΕΤΑ ΟΛΑ ΤΑ ΥΠΟΛΟΙΠΑ.

ΟΤΑΝ ΔΕΝ ΥΠΑΡΧΕΙ ΑΥΤΗ ΤΗ ΣΕΙΡΑ,ΔΗΜΙΟΥΡΓΕΙΤΑΙ ΕΝΑ ΚΕΝΟ

- Η ΕΛΕΙΨΗ ΤΗΣ ΗΘΗΚΗΣ.Η ΕΛΕΙΨΗ ΑΥΤΗ ΣΗΜΑΙΝΕΙ ΟΤΙ ΗΡΘΕ

Η ΑΡΧΗ ΤΟΥ ΤΕΛΟΥΣ.

ΣΕ ΜΑΘΑΙΝΟΥΝ ΟΤΙ Η ΜΟΝΑΔΙΚΗ ΠΡΑΓΜΑΤΙΚΟΤΗΤ ΕΙΝΑΙ ΑΥΤΗ ΣΤΗΝ ΟΠΟΙΑ

ΕΣΥ,Ο ΑΝΘΡΩΠΟΣ,ΕΙΣΑΙ ΜΟΝΟ ΜΙΑ ΒΙΔΑ ΣΕ ΕΝΑ ΜΗΧΑΝΙΣΜΟ ΠΟΥ ΥΠΑΡΧΕΙ

ΓΙΑ ΤΑ ΔΙΚΑ ΤΟΥΣ ΣΥΜΦΕΡΟΝΤΑ ΚΑΙ- ΒΕΒΑΙΑ- ΕΙΝΑΙ ΚΟΥΡΔΙΣΜΕΝΟ ΝΑ ΛΕΙΤΟΥΡΓΕΙ

ΒΑΣΗ ΤΩΝ ΔΙΚΩΝ ΤΟΥΣ ''ΘΕΛΩ'' ΚΑΙ ΤΩΝ ΔΙΚΩΝ ΤΟΥΣ ''  ΑΡΠΑΖΩ''...

ΣΕ ΠΝΙΓΟΥΝ  ΜΕ ΤΑ ΤΕΙΧΗ ΠΟΥ ΣΟΥ ΕΠΙΒΑΛΛΟΥΝ ΚΑΙ ΠΡΟΣΠΑΘΟΥΝ ΝΑ ΣΕ ΜΑΘΟΥΝ ΝΑ ΖΗΣΕΙΣ ΑΝΑΜΕΣΑ ΤΟΥΣ.ΚΑΙ ΝΑ ΕΙΣΑΙ ΕΥΓΝΩΜΩΝ ΓΙΑ ΤΗΝ ΦΥΛΑΚΗ ΣΟΥ ΑΠΩ ΠΑΝΩ..!!

ΕΚΕΙ ΠΟΥ ΛΕΙΠΕΙ Η ΑΝΘΡΩΠΙΑ,ΕΓΩ ΠΕΡΙΣΣΕΥΩ....ΠΕΡΙΣΣΕΥΕΙΣ ΚΑΙ ΕΣΥ- ΑΝΘΡΩΠΟΣ ΕΙΣΑΙ!

ΣΑΝΙΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ

''ΑΝ ΠΟΤΕ ΧΡΕΙΑΣΤΕΙ ΝΑ ΞΕΡΕΙΣ ΤΟ ΟΝΟΜΑ ΜΟΥ'

''ΑΝ ΠΟΤΕ ΧΡΕΙΑΣΤΕΙ ΝΑ ΞΕΡΕΙΣ ΤΟ ΟΝΟΜΑ ΜΟΥ''
(η μικρή συλλογή ποιημάτων σκορπισμένων στα διάφορα τέτραδια,γραμμένη στα ελληνικά και στα σέρβικα 2014.)

NE MICEMO SE..

NE MICEMO SE
NE DISEMO.
NE POSTOJIMO VISE.
SAMO TRAJEMO VEZANI
BESPOTREBNIM
SKUPO PLACENIM
STVARIMA...
U OVOM VREMENU KADA SESVE PLACA.SVE CAK I SMRT.
NIKADA NIJE BILO TEZE ODLUCITI SE
IZMEDJUOGOLJENOG ZIVOTA BEZ BUDUCNOSTI
I SMRTI KOJA OGOLJAVA SVE ONO STO
ZA NAMA OSTAJE...

SANJA.VOJNOVIC

FOTOGRAFIJA:TATJANA VOJNOVIC

NEDELJA JE NAJGORI DAN

 Nedelja je najgori dan.Kada sam zaposlena ona se racuna kao radni dan,koji mi se naravno nikada ne plati,a kada sam nezaposlena,onda je to jos jedan dan u kome se nema sta zapoceti,a osim toga sam svorc i nedeljom kao i ostalim '' nezaposlenim'' danima.
  Dakle,sto se mene tice postoje dve vrste nedelja - one iz ''zaposlene'' i one iz'' nezaposlene'' faze.Od obe faze i obe vrste nedelja dize mi se kosa na glavi.Podjednako su mi odvratne.

   Postoji medjutim i treca,vanredna,vanserijska nedelja,kada cekam da osvojim dzoker- i kada me i dzoker izda posle devet i petnaest uvece,onda shvatam da je i ta faza - ''cekajuci dzoker''- samo dokaz da je nedelja ionako najogi dan.Sa dzokerom,ili bez,jer glavna premija me ionako zaobilazi- pokusala sam da joj ''udjem u trag'' utorkom ispunjavajuci za pedeset centa listic,ali i utorkom bi me sreca zaobisla.
  Ne znam zasto se toliko ''kacim'' za nedelju?Valjda zato sto posle nje dolazi ponedeljak,znak jos jednog pocetka...kakvog pocetka,bolje receno nastavak promasenosti koju sam utvrdila nedeljom ( i njenim zamenikom utorkom).
   Kome se moze svidjati nedelja?Ako radis,ne plati ti se ni para vise,nedelja je kod nas odavno radni dan kao i svaki drugi,osim ako nisi neki cinovnik,ili tako vec neka plava kragna koja mastiljari brojke,koja se skolovala i ima ispred imena neku misticnu skracenicu,pa moze da zahteva slobodan dan,ili duplo placen isti,ili tako vec neku foru nedozvoljenu,dakle krajnje zabranjenu sirokim narodnim masama koje imaju da rade,trpe i zavezu labrnju! Ako si nezaposlen,nedelja te podseca na nekadasnji ritam rada kada je ovaj dan bio rezervisan za odmor,za gledanje te vea i i psihicku pripremu za gnjavazu ponedeljkom.Ako si nezaposlen,a ziveo si u ono doba kada se jos smelo imati nekog prava nad sopstvenim zivotom,dodje ti da iskocis kroz prozor jer su ti uzeli sve,a samim tim i ''onu nedelju'' kakvom si je poznavao pre dvadeset i pet godina...

   NEDELJA JE ZATO ZAPRAVO I NAJGORI DAN,JER NAS PODSECA NA SVE STO SU NAM ZAJEDNO SA NJOM ODUZELI.

Sanja Vojnovic
1.februar 2015.

NE VOLIM VEDRINU...

NE VOLIM VEDRINU........

UKRADENE MEDUZE NA POKLON

Moj poklon posetiocima ove strane - prozračna stvorenja dugih pipaka..Naravno,poklon je ukraden - jer ovo su Tanjine meduze ''pokupljene'' na Mediteranu,uhvaćene u klopku njenog,malog fotoaparata.
Ukraden poklon to je kićenje tuđim perjem, sasvim prikladno s obzirom da ćemo 2015 jedino tako i preživeti falsifikujući stvarnost,ako već ne progutamo zvanični falsifikat serviran u tako dobrodošlom,tako primamljivom obliku kojekakvih vesti koje su prošle kroz filter svih onih javnih radnika ( ovo podseća na stari vic u kome je javna radnica preinačena od strane raje u k...u) počevši od opštinskih činovnika do onih najvišeg nivoa šarade koju još uvek nazivamo državom..
Ove meduze su poklon svima nama koji ne verujemo u ''kalendarske izume'' tipa Noive godine,ali i za sveone koji dobrovoljno podležu lažima i vole ''milovanje ušiju''.
 Meduze koje sam ukrala od Tanje su tu da nas podsete na sve one pipke svih onih meduza koje nam se prikradaju još od 2014-te.Ti pipci će nas probuditi iz dremeža i podsetiti da se ništa ne menja čekanjem Nove godine....

Uživajte u pipcima!!

Sanja Vojnović
2.januar 2015.

Tatjana Vojnović
'' meduze'' 

ATEISTA SAM,PA ŠTA?

Naletela sam na redove napisane prošle godine...i danas mi zvuče dovoljno dobro,pa ih  ponovo delim sa ljudima,sa vama- onima koji svraćate na ove neopipljive stranice.

Ateista sam jer osim onog ljudskog nije mi potrebno ništa više,jer mi je upravo to ljudsko i sve što jeste ljudsko blisko.Nisu mi potrebne utehe koje pruza religija,a ni odgovori koje ona nudi.Pod predpostavkom da bog postoji,čak ni tada mi ne bi bio nužan- sve ono što želim pokušavam sama da ostvarim,a ukoliko to nije u mojoj moći, ne mislim da je to zbog (samo)volje nekog od hrišćanstvom,budizmom,islamom itd. ponuđenih bogova. I uopšte, zašto bi moralo postojati ''uzvišeno biće''?Meni je dovoljan Čovek- Čovek koji se kroz moje postojanje pomalja, koga srećem onda kada se prepoznam u drugom čoveku.Kako je došlo do postanka ljudske vsrte- iskreno to me ni najmanje ne zanima. Zanima me Čovek među ljudima, ljudi kroz Čoveka i Čovek kroz drugo ljudsko biće. Razumem ljude koji veruju,ali hrišćanski Raj i život posle smrti mi liče na utočište onih koji se plaše....radije umirem u svom jedinom životu kao čovek pokušavajući da budem slobodna,buneći se protiv onog neljudskog , čuvajuci svoje strasti od uticaja onoga što bi da od mene napravi marionetu koja ''igra'' u ritmu reči koje se pripisuju sinu božjem, njegovim učenicima, a koje osim poučnosti koja se moze ''ugraditi'' u okvire čovečnosti nemaju nikakav drugačiji, uzvišeniji smisao- barem što se mene tiče.

Koračam u ritmu svoje slobode,pobune i strasti- nije mi potreban bog.....(jedan deo mojih razmišljanja na tu temu.Upravo pišsem o ateizmu - tačnije svom ličnom ateizmu,pa iz tih redova prenosim ove koje čitate..).

24.11.2013.

ps.

1.Iz poštovanja prema samoj sebi i ljudskom dostojanstvu kojem je trebalo jako dugo da bude pronađeno i utemeljeno u onome što nazivamo ljudskim karakterom reč ''bog'' pišem malim slovom.

2.Reč ''Raj'' namerno pišem velikim slovom jer su ideju o ovom nestvarnom mestu imali i naši preci, koji je međutim nisu komercijalizovali ni zloupotrebljavali  tretirajući je kao artikal kao što to čine savremeni tumači nekakve ''božje'' istine na čiji ključ samo oni imaju ''ekskluzivno pravo''.

3.Čoveku nije potrebno nikakvo ''uzvišeno biće'' da mu pokaže ''pravi put'' i razliku između dobra i zla...za to je dovoljno ''posedovanje'' karaktera - čitaj poštenja.Sve ostalo su jeftini izgovori...ali,barem budemo pošteni pa to i priznajmo sebi. Zlo,kao i dobro činimo u većini slučajeva svesno.Prilično je bedno očekivati ''nagradu'' za dobro- jer onda se ono čini upravo i samo zbog toga- zbog koristi...Prilično je kukavički očekivati da zlo bude kažnjeno od strane boga- najbolje je kada se ono kazni od strane čoveka.Efektnije je ,zar ne? A naročito je jeftino ''drhtati'' pred budućnosti u kojoj ''nećemo vaskrsnuti'',a istovremeno nastavljati sa zlom,opačinama,bezobrazlucima!O,kako je to jednostavno!Treba raditi na sebi,a ne izgovarati se!

4.Radimo na sebi!Ostavimo se mama jumbi i hokus-pokusa....

Sanja Vojnović 13.11.2014.

DAN REPUBLIKE I KRLEŽINI ''DOBROTVORI''

Danas bi se slavilo.Ne znam koliko je savršena ili nesavršena ona ,moja prošla domovina bila,ali barem nisam čitala naslove tipa '' Soraja je glodar'',niti sam bila bombardovana nabotoksiranim razmišljanjima kvazizvezde i kvazi-instant-intelektulake Karleuše...Doduše,bilo je mnogo onih koji su bili povlašćeni,ali bilo je ipak zakona i reda.Mogu danas da prekrajaju istoriju,da slave kralja koji je zbrisao u London odnoseći tone narodnog zlata i iz slobodne zavetrine pretio Titu i komunistima i huškao neuravnotežene nacionaliste da progone sopstveni narod u ime kralja&co.,ali da su gazde itekako dobile ''po tamburi'' -jesu,da je ipak narod imao u svojim rukama svoju sudbinu - jeste.Možda ne uvek onoliko koliko bi trebalo,ali ni izbliza nije bilo ovakvog fizičkog i duhovnog iživljavanja nad običnim ljudima koji nisu stigl,ili mogli  da postanu lekari,inženjeri,intelektualci raznih profila.U Jugi je i čistačica imala vikend,kupovala redovno cipele,išla kod frizera i niko nije radio ''zato da bi radio'' i ''zato što se mora raditi'',već su ljudi radili za stvarnu,opipljivu platu...!!!
Da je ostalo one tvorevine možda danas ne bi bilo potrebe da se raspemo kao što smo se rasuli...
Da je ostalo imalo svesti i klasne rasvešćenosti koju nam je ponudila Jugoslavija,možda bi danas mogli da govorimo o tome kako ćemo svinje poslati tamo gde im je i mesto,ali ovako....

Na današnji dan 29.XI su na oslobođenoj teritoriji osnovali Jugoslaviju,danas na isti taj dan
mi moramo da progutamo sve ono što nije za gutanje i budemo sretni ako se zaposlimo u nekoj prodavnici za 12.000 dinara u kojoj će nam 'bati mater prvo gazda,a onda i mušterije,moramo da budemo sretni ako uopšte jedemo.Ako na hleb još nešto i namažemo -e,onda je bal!Ona tetkica-čistačica iz predhodnog pasusa,da kojim slučaj ''doluta'' u ovaj pasus,na mestu bi umrla.Od infarkta.
U današnje vreme imati za frizera,grejanje i tome slično znači biti privilegovan,znači biti deo one elite koja se iskristalisala posle raspada Jugoslavije i koja neverovatno liči na Krležinu dobrotvorku barunicu Kasteli!

Na današnji dan smo 1943. pokazali srednji prst eliti koja je do tada jela zlatnim kašikama,dok su svi ostali jeli govna -da li je potrebno reći - običnim kašikama zarađujući za ista u šivaonama po podrumima,u fabrikama gde nisu smeli ni na bolovanje,niti su smeli da sanjaju o povišici bedne plate...danas,na isti taj dan,vratili smo se unazad,pre 1943. i moramo biti srećni ako radimo,sitnice kao što su uredna isplata zarađenog,penziono i zdravstveno osiguranje nisu vredne spominjanja..

Danas je 29.XI 2014. ,ali je gore nego one ratne 1943. jer tada su ljudi imali viziju neke bolje sutrašnjice,dok danas imaju viziju rada za 12.000 dinara mesečno,pa dokle u mesecu s tim parama doguraju.Naravno,prva stanica u toj trci za preživljavanje su dobronamerni saveti dobročiniteljke tipa Krležinih Glembaja&barunica&klerofašista koji su se obogatili krađama,prevarama i ubistvima,da bi posle se posle pojavljivali na freskama,po zidovima,a onda,putujući kroz vreme i dogurali do autorskih emisija,pop ikona,dizajnera svemogućih kuraca-palaca '' za na se, u se i pod se''...sledeća stanica je osećaj krivice koje će vam današnji Glembajevi usaditi,jerbo ste nezahvalni ako ne prihvatite pravilo igre i ne upišate se od sreće ako vas zaposli lokalni hohštapler u svom butiku kojem ćete,kad nema posla da se razumemo!!,osim prodaje kineskih kreacija prati automobil,mutiti kolače,dovoditi dete iz škole jer mu je lepša polovina ''strašno umorna'',a na kraju ćete ga i ispušiti,ali dok ne dođete do ''filtera'' čeka vas dug put sagorevanja i paljenja dostojastva,ljudskosti i svega ostalog čega ćete morati da se odreknete za koru hleba..Na kraju te balade,jer o baladi se radi-ljudskoj baladi-ćete stići i pod točkove barunice Kasteli.Tačno na vreme kad ona žuri svojim kočijama,u turističku agenciju da uplati letovanje na nekoj od mediteranskih destinacija.Naravno,na kraju će se barunica izvući jer vi niste bili nikakav radnik,niti uopšte čovek,već parazit i na kraju će vam napakovati i pijanstvo!

Ajde,šta piljite sad u moj članak?! Svi vi,moji nekadašnji zemljaci sa prostora SFRJ,nemojte se zaustavljati,nego trk,pa pravo u onaj goreopisani butik!Mora se raditi!Šta vi mislite!Eno,samohrana majka radi za 12.000 dinara,stanarinu plaća 7.000dinara,struju 2.000,vodu 900dinara,pa radi i ne žali se!!Šta vi tu sebi zamišljate,a?!

A ja odoh da vidim da li su mi legel pare...čekam nekih 35.000dinara.To mi je deo plate,radim u Opštini.Ostatak su dnevnice za učestvovanje po raznoraznim komisijama.Mislite da se meni sviđa ovo što radim?!Ali moram,mora se nešto raditi!!

I kao što je odvjetnik barunice Kasteli primetio: ...'' na kraju krajeva od nečega se mora umrjeti'',ili drugim rečima -daj,odjebite više,dobro vam je i pod kopitama naših skupih,rasnih konja!!!Budite srećni da vam dajemo i tih 12.000dinara,mogli bismo mi vas uopšte i da ne plaćamo,ali dobri smo ljudi!!''

Sanja Vojnović
29.XI 2014.

PS.SREĆAN VAM PRAZNIK I SREĆNO BUĐENJE.VALJDA ĆE VAMA I MENI JEDNOM DOSADITI SAVREMENI GLEMBAJEVI,PA ĆEMO IH ZAJEDNO SA TIM KOČIJAMA,SA CELOM NJIHOVOM SVITOM U NEKU PROVALIJU!!!

Η ΚΑΡΔΙΑ ΜΟΥ-Η ΒΟΜΒΑ ΜΟΥ/MOJE SRCE-MOJA BOMBA

DA LI POSTOJE ''SLUCAJNE '' MISLI?
DA LI SRCE SLUCAJNO POSTAJE BOMBA?
ΑΡΑΓΕ,ΥΠΑΡΧΟΥΝ ΟΙ ΚΑΤΑ ΣΥΜΠΤΩΣΗ ΣΚΕΨΕΙΣ;
ΚΑΙ Η ΚΑΡΔΙΑ ΚΑΤΑ ΣΥΜΤΩΣΗ ΓΙΝΕΤΑΙ ΒΟΜΒΑ;

Σκέφτομαι - φταίω εγώ που δε θέλω υποκατάστατο της καρδιάς και αν στη θέση της φυτέψω μία βόμβα;
Razmisljam- da li je moja krivica sto ne zelim surogat srca i ako na njegovo mesto zasadim bombu?
Σάνια Βόινοβιτς
Sanja Vojnovic

Hristos se rodio...ali za koga?

Hristos se jos jednom ''rodio'' za stolove pune hrane,za raznorazna jela i pica koja se sepure na praznicnim stolnjacima...''rodio'' se za stomake i potpunu ravnodusnost prema blagim ocima onima koji ce i danas sedeti za stolom na kome nisu ''iznikli'' sareni tanjiri sa pecenjem...vernici punih stomaka i isprazne duse,pohvala sistemu koji ih je stvorio i koji oni zdusno podrzavaju prejedajuci se u ime Hristovog rodjenja....toliko zderanja,toliko ''lepih''zelja ''celom svetu'' u ime drvodelje koji je jeo samo onda kada se neko setio da mu nesto udeli. Okrugli ljudi,okruglih lica i okruglih stomaka slave boga bogatih u ime rodjenja siromasnog drvodelje....

Vaistinu se ''rodi''....!

praznici su jos jedna prilika da se sirotinja seti praznih stomaka,praznih
frizidera u kojima caruje vecni i nezamenjivi margarin,malo pekmeza i
tegla kiselih krastavaca koje nema ''sa cim '' da jede.....
dobrostojecima je prilika da se natove,pa da posle drze
dijete i prelistava pomodne casopise sa savetima tipa ''kako
doziveti stotu i izgledati lepo uz nove nijanse koje savetuje modna industrija''

MOJ LICNI ATEIZAM

  Ateista sam jer osim onog ljudskog nije mi potrebno nista vise,jer mi je upravo to ljudsko i sve sto jeste ljudsko blisko.Nisu mi potrebne utehe koje pruza religija,a ni odgovori koje ona nudi.Pod predpostavkom da bog postoji,cak ni tada mi ne bi bio nuzan- sve ono sto zelim pokusavam sama da ostvarim,a ukoliko to nije u mojoj moci, ne mislim da je to zbog (samo)volje nekog od hriscanstvom,budizmom,islamom itd. ponudjenih bogova. I uopste, zasto bi moralo postojati ''uzviseno bice''?Meni je dovoljan Covek- Covek koji se kroz moje postojanje pomalja, koga srecem onda kada se prepoznam u drugom coveku.Kako je doslo do postanka ljudske vsrte- iskreno to me ni najmanje ne zanima. Zanima me Covek medju ljudima, ljudi kroz Coveka i Covek kroz drugo ljudsko bice. Razumem ljude koji veruju,ali hriscanski Raj i zivot posle smrti mi lice na utociste onih koji se plase....radije umirem u svom jedinom zivotu kao covek pokusavajuci da budem slobodna,buneci se protiv onog neljudskog , cuvajuci svoje strasti od uticaja onoga sto bi da od mene napravi marionetu koja ''igra'' u ritmu reci koje se pripisuju sinu bozjem, njegovim ucenicima, a koje osim poucnosti koja se moze ''ugraditi'' u okvire covecnosti nemaju nikakav drugaciji, uzviseniji smisao- barem sto se mene tice.
  Koracam u ritmu svoje slobode,pobune i strasti- nije mi potreban bog.

  Ne mislim da je u tudjim , ''bozijim'' rukama moj zivot- on zavisi od moje moci da na pravi nacin odreagujem na ono sto mi se desava, na ono sto bi da me satre u okolnostima koje mi najcesce nisu naklonjene.Ako nesto ne mogu to nije zbog mog ''neverovanja''- bilo bi strasno i ponizavajuce da nas za nase ljudske postupke ''nagradjuje'' ,ili ''kaznjava'' jedna nama nepojmljiva i nedohvatljiva sila tzv.''uzviseno bice'', jedan ''svevisnji'' . To mi lici na dresuru- kucetu das po nosu kada uradi nesto lose i nagradis ga komadom slatkisa kada ti ide niz dlaku...

  Ovom svetu su potrebniji Ljudi, nego Bogovi.

  Predpostavljam ljudsko bozanskom, gresnost savrsenstvu po uzoru na hriscanske ''vrline'' koje su cesce ogledalo straha pred Zlom u Coveku koje se da ispraviti borbom.Hriscanstvo je uvelo ljudska pravila u medjuljudske odnose onog trenutka kada su ljudi sebe prepoznali u onih cuvenih deset bozijih zapovesti.
Ono je bez sumnje uvelo red u ono sto je do tog trenutka bila samo horda,ALI i horda moze biti srecna i HORDA MOZE IMATI SVOJE VREDNOSTI koje su joj otrgnute i obezvredjene onog trenutka kada je horda pristala da se ''civilizuje'' prema zapovestima nametnutog boga,boga koji je dosao iz nekih bespuca i prisvojio sebi pravo da postane institucija da se otelotvori kroz izgradnju crkava,kroz spaljivanje zena jer lece travama .

  Ovom svetu je potrebnija Pobuna, nego molitva.

Ako prihvatim molitvu kao utehu,kao nacin da za sebe izmolim jedno bolje sutra,prihvatam ropstvo jer ono sto mogu da izvojem sama stavljam na kocku cekajuci da se ''nesto desi''.Zasto bih molila za nesto sto je moje pravo?Zasto bih se molila za izbavljenje od Zla koje mogu da pobedim kao Covek kome mogu da pljunem u lice, pa makar me to kostalo svega onoga cega se necujnom molitvom ne odrices?

  Ovo svetu je potrebnija ljudska Stras, nego Raj.

  Covek sam i nista ljudsko mi nije strano.Ljudsko je ono sto mi je potrebno sada, a ono sto je obecano verom me se, u krajnju ruku, ne tice.Ako zbog svojih zudnji dospem u nepriliku, bice to zbog toga sto one nisu u skladu sa potkupljivom savescu ovog sveta koji se prodaje , bice to zbog toga sto ne umem da svoje zudnje uokvirim bojama koje laskaju malogradjanskom pogledu na svet , jer ne umem da se pretvaram u jednom drustvu koje sve devijacije moze da podnese,pa cak i da ih ozakoni ,a zudnju za slobodom baca u lance.


Sanja Vojnovic
24.11.2013.