Čitajte !

Čitajte više!
Upalite,uključite svetlo knjigom!
Knjiga je protivotrov za glupost!
Ako ne znate odakle početi,pouzdajte se
u klasičnu književnost.
Sanja

IZ MOJE BELEŽNICE

Do svoje trideset i pete čovek istražuje i misli kako otkriva nešto novo; onda mu postane jasno da je sve to što je njemu novo,zapravo postojalo i pre njega samoga,a posotojaće i posle njegove smrti.U tom trenutku život mu postane dosadan u svom okrutnom ponavljanju i njime preovlada osećaj gorčine,a život se svede na mahinalno obavljanje onog neizbežnog.Neizbežno ( sva ona otaljavanja na poslu,kod kuće) smatra sudbinom,a svaku promenu nemogućom. Čini mu se kako je još jedino zdrav i donekle mlad samo zbog jednog cilja : da opslužuje društvenu mašineriju u dobro utvrđenom poredku stvari - ustani,obuci se,idi na posao,obogati svojim trudom onog iznad sebe,dođi kući i lezi da spavaš kako bi sutra opet mogao da sve to odradiš ispočetka. U međuvremenu su mu na pleća natovareni i društveni obziri prema državnoj religiji i njenim bajkama kao i kultu sticanja koji se promoviše na svim nivoima. Pohlepa je najznačajnija vrlina tog kulta i njome se određuje vrednost svega ostalog.Do svoje četrdesete čovek shvati da u sopstvenom životu nema šta da traži. Oseća se poput slepog putnika koji se ukrcao na brod pritom ne znajuči u kom pravcu plovi,a istovremeno je uskračeno i pravo da se oko toga uopšte i uzbuđuje s obzirom da je u potpalublju rezervisanom za neuspešne i nevešte,one bez karte i prava na izbor.
Plutajući tako,ne čineči ništa za sebe samog još uvek oplužuje nezasitu mašineriju poredka kakvom su ga smislili " oni iznad". Mašinerija kojom rukovode tehnokrate,mantijaši,političari izabrani od strane onih koji najviše na svemu tome zarade ,proždire čovekovo vreme,snagu,a zauzvrat mu nudi samo prazninu,otuđenost i pakao samoće. Sveden na šraf u mehanizmu, na statistički broj, kupca i potrošača, jedino što.mu preostaje jeste da čeka smrt,osim ako se sam ne ubije.
U međuvremenu živi da bi radio,radi kako bi mogao da se sapne avansima,kreditima,kupovinama na popust i rate. Na celoj toj sivoj pozadini satkanoj od očqja,otupljenja,otuđenja,siromaštva,bede i svake druge robije izvan zatvorskih zidina,nema ama baš ni jednog trenutka u kome protagonista sopstvenog života može da kaže : " postojim!". Ono što pouzdano zna jeste da se rodio tog i tog dan,u tom i tom mestu,da je išao,ili nije u školu,da se venčao,ili samac,ali sve drugo što nije okovano tačnim datumima i mestima,okovalo je njega svojom teskobnom istinom o tome da životprolazi,a da on nije ni učestvovao u njemu kao čovek,več samo kao prolaznik koji ništ novo nije dodao sveukupnoj slici sveta na kom se rodio.
Kroz glavu mu počinju prolaziti sve one sitnice koje je mogao da uradi,a nije. Mogao je da pročita više knjiga,mogao je malo više razgovarati sa ljudima oko sebe. Mogao je ovo ,ili ono. Na pamet mu padaju izgubljeni sati,dani i nedelje ,vreme koje se ne može niti vratiti,niti  nadoknaditi. Nešto je trebalo preduzeti. Seća se svih onih iscrpljujućih časova provedenih na poslu. Kako bi sačuvao posao,ostajao je duže. Stanarina je morala biti plaćena.Računi su morali biti podmireni. Ponekad se morala popiti koja čašica više kako bi se sve to izdržalo. Onda,tu je došao na red i rat: učestvovao je u njemu kao bojnik,kao žrtva,kao spaljeni,piroman,kao nombardovan,ili bombarder. Godine su prolazile i otimano jedino što je imao i što je mogao dati : ljudski život. Kako shvata svu veličinu svoje tragedije,shvata tragediju svog ćutanja. Oseća se opljačknim i izdanim. Dao je svoj život mašineriji bogatih i njihovim ulizicama dobivši zauzvrat jmbg  i demokratsko glasačko pravo na unapred  nameštenim izborima.

A ŠTA ZNAŠ TI?

Znam ženu koja je digla ruke od svega.
Nanosala se patnje u naručju i rešila
da se zaboravi u ništavilu.
Dosadile su joj napola pripitomljene želje
i daljine na koje nije stigla i koje su 
zauvek ostale tamo negde.

Znam devojčicu rođenu juče
koja prekraja dane brojeći listove knjiga.
Rodila se prerano,umreće upravo kad treba
- na vreme da postane upokojena tuđom voljom.

A šta ti znaš?
Molim te,odgovori mi i reci: sta znaš ti?

Sanja Vojnović
23.08.2015.

TVOJE POSLEDNJE UPORIŠTE

Samo što ustaneš započinje
taj beskonačni pritisak na tvoje biće
Svi su se urotili protiv tvog slobodnog disanja:
banke
predsednici
pošte
slavine
standavac koji kuca na vrata
očekujući novčanice koje mu pripadaju
poslodavci
i njihovi tasteri 
Samo što otvoriš oči
evo opet njih
kese ti se u lice 
smeju se do suza tvojoj bespomoćnosti:
zidovi
škole
fabrike
računi bez para
hroničan bol u leđima
gazda kome je uvek malo novca
a uvek ima previše toga da kaže
na račun tvoje slobode
Samo što zevneš
na juriš su spremne
sve krvopije
svi zli komšije
advokati firme koja greje stanare
opštinske ćate 
koje deru stolice iza šubera
nesrečne ne-majke koje 
u 44-toj vrište: Sad hoću dete!!
sirena za požar
znak policijskog automobila

I tako...
kako god da okreneš
tome nema kraja
ta igra se ponavlja svakog dana
a ti sediš pridavljen
potčinjen
i potpuno slomljen

I jedina  stvar koju sam možeš 
da učiniš
za sebe samog
jeste da ih gledaš
s prezirom
siromaha kome se nema
šta oduzeti

I tada možeš početi
da se smeješ na glas
svim tim
ozakonjenim derikožama
profesionalnim pijavicama
i možeš im se rugati
snagom čoveka kome nije 
ostalo ništa...
da su to znali možda bi ti
nešto i ostavili
kako bi te lakše ucenjivali

Zato svakog jutra
budi spreman
u gardu
i reci svom tom šljamu:
Ovde sam i čekam vas!

To je tvoje poslednje uporište 
i početak njihovog kraja


Sanja Vojnović
7.07.2015.

NE IGNORISITE POLICE

ne ignorisite police....

OVA STVARNOST JE ISTROŠENA

OVA STVARNOST JE ISTROŠENA

OVA STVARNOST JE ISTROŠENA



OVA STVARNOST JE ISTROŠENA
ISPUŠENA
OGOLJENA DO KOSTI
OPLJAČKANI SMO
I DŽEPOVI SU NAM
PRAZNI.
OVA STVARNOST
VIŠE NIJE ZA LJUDE
OSIM AKO NISU
ČLANOVI PARTIJE
POLITIČARI
ŠAŠAVI ZANESENJACI KOJI
ČEKAJU MESIJU
OSIM AKO NISU DOBROVOLJNO
POČELI DA SE PROSTITUIŠU
ZA NJEN RAČUN I ZA NJENE CILJEVE.
POJMA NEMAM KAKO SVE TO ČOVEK
MOŽE PODNETI
A DA NIJE LUD
ILI PIJAN.
VALJDA JE TAJNA U TOME ŠTO ČOVEK
PRITAJENO KRADOM POLUDI
A ONDA TU TAJNU ČUVA KAKO GA STVARNOST NE BI
DOČEPALA ZA GUŠU I TRAŽILA MU KUSUR..
POJMA NEMAM KAKO SVE OVO PODNOSIMO,OSIM AKO ZAISTA NISMO LUDI.

SANJA VOJNOVIĆ 2012.



http://www.facebook.com/pages/Tatjana-Vojnovic/152615438212016

STIHOVI MESECA AVGUSTA AVGUSTA

KAKO SU DOSADNI DANI...OSVRTANJA 2012.VOJNOVIĆ

NESAVRŠENOST  2012. VOJNOVIĆ S.

JEDNA GORA STVAR  2012.VOJNOVIĆ