Invalidska kolica za sreću/Antiliričnost/

Invalidska kolica za sreću/Antiliričnost/

Invalidska kolica za sreću


Nabavila sam ih slučajno
išle su kao poklon uz razlupane prozore
onoga što se pesnički naziva
pogledom na svet
uzvišenim emocijama
a što se antilirika
poput mene tiče
naziva se odsustvom

O tom odsustvu vam pričam
to je sadržaj tih kolica
ja guram osakaćenu sreću
bez uzdaha u večernje sate
i bez opadanja lišća u jesen
na dva točka
i vozam je oko
sopstvene sumanutosti
opsednutosti potragom
za svim onim što je
iz mene ispalo
negde na krivini
negde pri oštrom startu


Molim bez vike
bez aplaudiranja već ionako mogu!
Nemojte mi reći da se invalidska kolica
ne uklapaju u viziju sreće!
Pardon!
Ovde se radi o namernom zaobilaženju praznine
Praznina i odsustvo
se zajedno vozaju
u tim kolicima
ja sam tek tu da proveravam točkove
i igram se uljem za podmazivanje istih

Merkate me
gledate ispod oka
Huliganka,sreću je među invalide strpala
a već vidim spremate se
da mi zatražite adresu prodavnice
onih istih razlupanih prozora
odsustva
u kojima su kupljena

Na kraju imam jedan savet
u istoj ulici se nalazi
prodavnica polovnih kolica
Idite tamo
jeftinije ćete proći
jer slomljeni snovi
ionako ne brinu o luksuznim protezama...

Sanja Vojnović ( napisano 2010.)

invalidska kolica za sreću....S.Vojnović
fotografija : T.Vojnović

Eutanazija srpske duše (1)

Ona je na umoru,sa svake strane opkoljena i gotovo bez kiseonika kakav je potreban da bi se trajalo sada i ovde;njeno trajanje mnogi slučajno,ili namerno brkaju sa postojanjem.U životu je održavaju veštačke tvorevine čije klice joj zapravo razaraju sva ona svojstva koja su je činila jedinstvenom među svim ostalim dušama koje su podigle Gradove,Zastave i našle uporište u Jeziku.

U njenom korenu je misao stara,pradavna koju je tako dobro izrekao 

jedan stanovnik drevne Grčke: ''čovek je čoveku bedem'';naravno on je živeo pre nje,pre te duše lutalice,ali da iko može biti siguran da se ona sa tim drevnim čovekom već tada nije srela u obliku male,sitne,oku nevidljive čestice koja je tražila svoje buduće utočište?

Sada ona traži utehu i malo vazduha jer njen bedem,Čovek,načet je sa svih strana i i često je u sebi ne prepoznaje već joj daje drugačija imena ubijajući je time u sebi.

Sada ona,ta srpska duša ugrižena za srž pronalazi tek neka od skrovišta u onima koji se nisu predali brzini,sumanutosti,gramzivosti,pohlepi i rasprodaji vrednosti zarad malo prolazne,isprazne i najjeftinije slave.

Ali,sve se na ovom svetu zamara,umara i gubi;tako i ona koja je do juče bila besmrtna koliko i onaj ljudski bedem koji je u njoj i kroz nju živeo,štiteći je od zaborava i zajedničke im smrti,sada sve duže i duže drži oči sklopljene,a njeni kapci skoro da se i ne otvaraju.Ta duša bi htela da u svoj pogled primi širinu neba i zemlje,ali sve ređe joj dopuštaju da gleda.Iznajmili su je za učestvovanje u jeftinim farsama koje prodaju minute nečeg što se samo naziva vremenom,ali postoji zarobljeno tek u novčanicama isplaćenih onima koji prodaju sam život neukih između dve emisije,dva glasanja,dva rata...

Zato ta duša ropće i čini se kako ćemo joj učiniti veliku uslugu ako joj okončamo brzo tu agoniju pred saznanjem da ona iz nas nestaje,da polako iščiljava iz naših pogleda,ali ne zato što nas ostavlja već zato što smo je napustili.Čini nam se kako bismo trebali da je ubijemo brzo,sami sebi laskajući kako ćemo samo jednom pravom dozom,pravom merom otrova olakšati njene muke;muke one koja nas je do sada čuvajući od zaborava štitila i od same večne smrti ljudi koji za sobom ne ostavljaju ništa sem praznine.

Eutanazija za srpsku dušu-dobrovoljna anestezija duha i savesti pred novim božanstvima koja je ljudski bedem ove duše uzdigao na presto svoga zajedničkog postojanja-dobit,pohlepa,licemerje,laž.

Čega se bojimo mi koji smo jednom pronalazili svoju domovinu i svoju tamnicu u njoj?Šta još čekamo?Nismo našli dovoljno oštar nož da je rasporimo,ili možda oklevamo jer smo počeli da se konačno stidimo svog straha pred božanstvima dobiti i izgleda,nepravde i puke spoljašnjosti?

nastaviće se...

(napisano 14.marta 2011)

Sanja Vojnović

DOĆI ĆU....I STIĆI ĆU VAS

Doći ću sa svojom svitom
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i  glasova 
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje 
ste dodelili 
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo 
iskrivljene, nepismene kulture 

Sagradiću nova stara svetla
koja će obasjavati zracima Farosa
sve ono što ste hteli
da oduzmete jedinom
svetioniku koji svojim 
foto signalima označava putovanje života 
čiji je jedini cilj
Čovek


Doći ću trčeći i stići ću vas
jer znate
nekome kome su samo reči ostale
nema šta da izgubi
nema ničega opipljivog čime bi bio ucenjen

Doći ću trčeći i stići ću vas
ja Čovek
a za mnom idu Ljudi....
...čak iako kasne

Sanja Vojnović
25.04.2016.

Αντζελίνα, αλάνι, για πάντα στο λιμάνι...

Αντζελίνα, αλάνι, για πάντα στο λιμάνι...
Ή
Η αγάπη των πλουσίων για τους πρόσφυγες = η αγάπη του κ.λου

Η Ελλάδα έγινε το ''μαστ'', το ''ιν'', για κάθε επιδειξιομανή που θέλει να κάνει διαφήμιση τον ίδιο τον εαυτό σου. Έτσι ήρθε και η Τζολί....όταν δεν ξέρεις τι να κάνεις, πως να περάσει η ώρα σου μεταξύ δύο χαζοταινίες για τις οποίες παίρνεις κάτι εκατομμύρια κάνε μια βόλτα τα φουσκωμένα χείλη σου στον Πειραιά ,κάνε μερικά ''σέλφι'' με τους πρόσφυγες,άσε να σε βλέπουν από κοντά...και γίνε το είδωλο των τηλεθεατών ,το τέλειο ''απορρυπαντικό'' για την πλύση των εγκεφάλων...

Σάνια Βόινοβιτς

18/3/2016

Najveće zlo od svih...

Pismo jedne umrle žene (''Samoubica'')

...A onda dođe smrt i poravna sve.Izbriše sve granice,popuni sve praznine između tvojih postupaka.Izravna sve ono čime si se bavio i sve složi u niz od kojeg bi najveću korist imao upravo taj mrtav čovek - ti! ,jer bi iz tog niza naučio ono što ti je za života promaklo.
  Ali ne možeš.Umro si.Umrla si.Mrtav si.Mrtva si.Nema te.Iza tebe
je ostao nikom potreban i nikom shvatljiv smisao jednog potrošenog života - tvog jedinog života koji se kao i ti neće ponoviti....

    iz pisma jedne umrle žene 
    ( nekoliko redova iz pripovetke ''Samoubica'')


6.11.2015.

Sanja Vojnović

ΤΟ ΚΛΟΥΒΙ - KAVEZ

ΕΓΚΛΩΒΙΣΜΕΝΟΙ

ΣΤΑ ''ΠΡΕΠΕΙ''

ΚΑΙ ΣΤΑ ''ΜΗ'' 

ΘΑ ΑΦΗΣΟΥΜΕ ΤΗΝ ΤΕΛΕΥΤΑΙΑ ΜΑΣ

ΑΝΘΡΩΠΙΝΗ ΠΝΟΗ

ΠΑΝΩ ΣΤΟ ΒΩΜΟ 

ΤΗΣ ΗΛΙΘΙΑΣ ΑΝΑΚΓΗΣ

ΝΑ ΠΡΟΣΑΡΜΟΣΤΟΥΜΕ 

ΣΕ ΑΥΤΟ ΤΟ ΑΠΑΝΘΡΩΠΟ ΚΟΣΜΟ ΟΠΟΥ ΖΟΥΜΕ

ΑΝΤΙ ΝΑ ΤΟ ΑΛΛΑΞΟΥΜΕ.

ΣΑΝΙΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ

11/09/2015

ZAROBLJENI 

ONIM ŠTO MORAMO

I ONIM ŠTO NE SMEMO

OSTAVIĆEMO NAŠ POSLEDNJI 

LJUDSKI DAH

NA ODRU IDIOTSKE POTREBE

DA SE PRILAGODIMO

OVOM NEČOVEČNOM SVETU U KOME ŽIVIMO

UMESTO DA GA IZMENIMO.

SANJA VOJNOVIĆ

11.09.2015.

ΔΕ ΘΕΛΩ ΤΟΝ ΧΡΟΝΟ/NE ŽELIM VREME

ΔΕ ΘΕΛΩ ΡΟΛΟΓΙΑ

ΔΕ ΘΕΛΩ ΤΟΝ ΧΡΟΝΟ

ΤΙΣ ΜΕΡΕΣ

ΤΙΣ ΩΡΕΣ

ΟΥΤΕ ΤΑ ΔΕΥΤΕΡΟΛΕΠΤΑ.

ΘΕΛΩ ΝΑ ΚΟΙΤΑΖΩ ΤΟΝ ΟΡΙΖΟΝΤΑ

ΠΙΝΟΝΤΑΣ ΚΑΦΕ

ΚΑΙ ΠΡΟΣΦΕΡΟΝΤΑΣ ΤΟ ΚΑΤΑΦΥΓΙΟ

ΤΗΣ ΑΠΛΗΣ ΣΙΩΠΗΣ 

ΑΘΟΡΥΒΗΣ ΥΠΑΡΞΗΣ ΧΩΡΙΣ ΤΟ ΤΡΕΞΙΜΟ

ΚΑΙ ΑΝΕΣΗ ΤΟΥ ΜΗ-ΧΡΟΝΟΥ

ΣΕ ΚΑΘΕ ΠΕΡΑΣΤΙΚΟ.

ΘΕΛΩ ΤΗΝ ΛΕΥΘΕΡΙΑ...

...ΧΩΡΙΣ ΚΑΝΕΝΑ ΜΕΤΡΙΤΗ.

ΣΑΝΙΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ
11/09/2015

NEĆU SATOVE

NE ŽELIM VREME

NI DANE

NI SATE

NI SEKUNDE.

HOĆU DA GLEDAM HORIZONT

PIJUĆI KAFU

I NUDEĆI UTOČIŠTE

JEDNOSTAVNE ĆUTNJE

NEČUJNOG POSTOJANJA

BEZ ŽURBE

I KOMFOR NE-VREMENA

SVAKOM PROLAZNIKU.

ŽELIM SLOBODU...

...BEZ IKAKVIH MERAČA.

SANJA VOJNOVIĆ
11.09.2015.

ΜΙΣΟΣ ΑΝΘΡΩΠΟΣ ΣΥΜΠΑΝ ΟΛΟΚΛΗΡΟ

Είμαι μια χιονονυφάδα
που ζει κάτω από τον Ήλιο
Είμαι ένα φύλλο
που τρεμοπαίζει στον αέρα
χωρίς το δέντρο του
Είμαι μια ρίζα
που ακόμα καταφέρνει χωρίς το χαμένο της κορμό

Είμαι η μέρα χωρίς το φως
και η νύχτα χωρίς τα αστέρια

Τα μισά μου λείπουν
αλλά και με αυτά που κρατώ
φτιάχνω όλο το σύμπαν
ένα κόσμο ολόκληρο
γιατί
όταν κοπούν τα πόδια
τους τόπους ταξιδεύεις νοερά
και όταν λείπουν οι σκέψεις
τα βήματα μόνα τους
βρίσκουν το δρόμο

Σε μια σταλιά του ανθρώπου
βρίσκεται η ανάμνησή του
που αρκεί να συμπληρώσει
ό,τι έχει χαθεί με το χρόνο

Σάνια Βόινοβιτς
23/08/2015

A ŠTA ZNAŠ TI?

Znam ženu koja je digla ruke od svega.
Nanosala se patnje u naručju i rešila
da se zaboravi u ništavilu.
Dosadile su joj napola pripitomljene želje
i daljine na koje nije stigla i koje su 
zauvek ostale tamo negde.

Znam devojčicu rođenu juče
koja prekraja dane brojeći listove knjiga.
Rodila se prerano,umreće upravo kad treba
- na vreme da postane upokojena tuđom voljom.

A šta ti znaš?
Molim te,odgovori mi i reci: sta znaš ti?

Sanja Vojnović
23.08.2015.

ČOVEK NIJE KER...Ο ΑΝΘΡΩΠΟΣ ΔΕΝ ΕΙΝΑΙ ΣΚΥΛΟΣ

ČOVEK NIJE KER I NE ZAHVALJUJE NA POVOCU- SANJA SLOBODU
I ILI ĆE JEDNOM UGRISTI IZ OSVETE,ILI ĆE PREKINUTI LANAC I NESTATI
U NEPREDVIDLJIVOSTI KOJU MU NUDI SLOBODA.

Ο ΑΝΘΡΩΠΟΣ ΔΕΝ ΕΙΝΑΙ ΣΚΥΛΟΣ  ΚΑΙ ΔΕ ΛΕΕΙ  ΕΥΧΑΡΙΣΤΩ ΓΙΑ ΤΟ ΛΟΥΡΙ-
ΟΝΕΙΡΕΥΕΤΑΙ ΤΗΝ ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ ΚΑΙ Ή ΘΑ ΔΑΓΚΩΣΕΙ ΓΙΑ ΝΑ ΕΚΔΙΚΙΘΕΙ
Ή ΘΑ ΤΡΑΒΗΞΕΙ ΤΗΝ ΑΛΥΣΙΔΑ ΚΑΙ ΘΑ ΕΞΑΦΑΝΙΣΤΕΙ ΣΤΑ ΑΠΡΟΒΛΕΠΤΑ ΠΟΥ ΤΟΥ 
ΠΡΟΣΦΕΡΕΙ Η ΕΛΕΥΘΕΡΙΑ.

PHOTO:T.VOJNOVIC

SVETLO SE GASI

SVETLO SE GASI.
DRŽITE SE DOBRO.
JER NEGDE NA KRAJU OVOG USKOG I SVE MRAČNIJEG TUNELA
MOŽETE SRESTI SAMOGA SEBE.
I MOŽDA VAM SE NEĆE DOPASTI.
SVETLO SE GASI.
STISNITE PESNICE.
JER TAMO NA SAMOM IZLAZU
KOJI JE TEK MALA RUPA PRETVORENA
U KLJUČAONICU
MOŽETETE OTKRITI KAKO VAM TREBA KLJUČ
I MOŽDA GA NEĆETE NAĆI.
SVETLO SE GASI.
PRETRAŽITE DŽEPOVE SNOVA.
JER SAMO ŠTO SE BUDETE PROVUKLI
KROZ ONO ŠTO JE OD VAS OSTALO
MOŽETE OTKRITI KAKO STE OPLJAČKANI
I SIGURNO VAM SE NEĆE DOPASTI.
DRŽITE DOBRO SVOJE SNOVE
ZA MESTO BEZ SVETLA.
TO JE JEDINO ŠTO ĆETE VIDETI
ONDA KADA SE SVE UGASI
NA KORAK OD NESTANKA
O KOME NAS NIKO NIJE OBAVESTIO.

MALI FILM O VELIKOM STRVU

Ovo je jedan kratki,filmski zapis o Ostrvu.nije potrebno mnogo toga reći da bi se osetilo nešto što nadilazi sopstveno,malo postojanje okruženo plavetnilom,suncem ,peskom i tragedijom koja se ovde može nanjusiti u vazduhu...Ovo je nekoliko ''ostrvskih'' sekundi...

''AKO TI IKAD ZATREBA DA ZNAŠ MOJE IME'' -''ΑΝ ΠΟΤΕ ΧΡΕΙΑΣΤΕΙ ΝΑ ΞΕΡΕΙΣ ΤΟ ΟΝΟΜΑ ΜΟΥ'' (no.2)

''AKO TI IKAD ZATREBA DA ZNAŠ MOJE IME''
(mala zbirka pesama rasutih po različitim sveskama,pisanim na grčkom i srpskom 2014.

''ΑΝ ΠΟΤΕ ΧΡΕΙΑΣΤΕΙ ΝΑ ΞΕΡΕΙΣ ΤΟ ΟΝΟΜΑ ΜΟΥ''
(η μικρή συλλογή ποιημάτων σκορπισμένων στα διάφορα τέτραδια,γραμμένη στα ελληνικά και στα σέρβικα 2014.)

DOBRA PESMA ZA LOSA VREMENA...

DOBRA PESMA MOZE POMOCI U LOSIM VREMENIMA...
MOZE SPASTI COVEKA.
KO TO NE ZNA,
 ILI NIKAD NIJE BIO U GOVNIMA,
ILI NAPROSTO NIJE COVEK...


(odlomak iz moje nove pesme Dobra pesma za losa vremena...)

Praznina...

Ponekad ti ljudi napune srce svojom prazninom.

I onda umres.

Tako reci dobrovoljno.

Sanja Vojnovic

12.02.2012.

SLEPA NADA

Nikako da povezem nadanje sa necim boljim.
Ne staje mi pod kapu da je nekome potrebna nada.Jos manje da u u nju veruje.
Ne mogu da shvatim zasto je se ljudi vec jednom ne otarase,zasto je ne odbace?
Zasto je ne otresu sa svojeg postojanja kao sto se prasina skine prstima sa kaputa?
Cemu sluzi ta pomama za necim sto ce se mozda desiti ''ako''...ako ovo,ili ono?

Ljudi pocinju svoje price,u koje veruju manje od svojih sagovornika, recima - ''nadam se''..
Politicari su sve ratove zapocinjali ''nadajuci se miru''.
Bogatasi i verski vodje pljackaju stolecima pruzajuci ''nadu''' i sve ostalo sto se 
moze rasprodati, u ime cega se moze zaraditi,a da naivni veruju kako dim nadanja koji drze u ruci zaista ima neko znacenje...

Uhvatim sebe ponekad kako kazem ''nadam se da ce sve biti u redu'',sto je zapravo tek
skrpljena uctivost koja nema nikakve veze sa istinom.Njome se podstapam kad nemam pojma sta da kazem....

Znam ljude koji su se ''nadali'' kako ce meni biti dobro,ako ne i bolje, a onda mi najslavnije dali nogom u dupe sve se nadajuci da cu to shvatiti kao prijateljski,cak rodjacki gest...

Nadanje je slepo.Uvek.Oduvek.To je igra vatrom u trenutku kada treba nabaviti pumpu za gasenje pozara.To je posmatranje svog lika u ogledalu za koje se nadas da je neko lepsi.

Nadanje ce te odvesti u bespuce bez kompasa.
Nadanjem ces sebi otrovati zivot ocekujuci da se desi ono sto se nikada ne desava samo zato sto je dobro,lepo i sto ti potrebno da se desi.

Zavrsila sam sa nadom.
Zavrsila sam sa slepilom.
Gotovo je sa svim tim laznim svetlom u tunelu koji u uopste nema kraja.
Radije gledam ono sto jeste,nego ono sto moze biti.

Sanja Vojnovic
1.februar 2015.

GRCKI PONEDELJAK KOJI DOLAZI PO SVE NAS

 GRCKI PONEDELJAK KOJI DOLAZI PO SVE NAS

  Da li si ikad razmisljao ti,da ti,sto citas ove redove - ti siromasan,nezaposlen,obespravljen,odbacen...ti,moj drug,sapatnik,saborac,sacovek,zasto si siromasan,nezaposlen,obespravljen?Zasto za tebe nema nigde mesta,zasto si peti tocak na kolima?
  Odgovor je jednostavan jer ''oni'',a ti znas vrlo dobro ko su ''oni'' tako hoce i tako im se moze!Ja ti pisem iz jedna zemlje koja se raspada po savovima,koja u ponedeljak koji nam dolazi moze prsnuti u paramparcad.Ukoliko se to ne desi tada,to je samo zato sto eksplozija,nadolazece razaranje ima kasno paljenje.
   Ako se pitas kakve veze ovo ima sa tobom,objasnicu ti druze,prijatelju,nepoznati brate- ''oni'' su karika koja povezuje tebe u zemlji Srbiji,i svim ostalim zemljama naseg,nekadasnjeg zajednickog sveta.''Oni'' koji ce u ponedeljak udariti tacku na mnoge stvari u ovoj zemlji peska,sunca i mora u kojoj kao i ti postoje mnogi gladni,siromasni,nikome potrebni koji kao i ti,sabarate i saborce koji me ne znas,nigde nemaju mesta.
  U ponedeljak 26.januara,ako te ne mrzi,ako nisi suvise umoran,satrven i gladan,ubijen i odbacen,satran i isfroclan problemima,pogledaj ponovo ove redove,a onda se seti Grcke.U njoj se odigrava poslednji cin jedne predstave koja je napisana upravo onako kako bi ''oni'' hteli, zbog svega onoga sto bi ''oni'' hteli.
  Nacisti iz poznatih,bogatih porodica- profesionalni politicari,tehnokrate skolovane na prestiznim fakultetima za takve strvine,strajkbreheri koji tuku strajkace i protestante,novinari placeni da plasiraju kandidate desnice i putane pevacice kako bi zabavljale gladne mase zatupljujucim refrenima o ''izgubljenim ljubavima'',gosn Aleksis C. koji je sa levog presao na desno zajedno kako bi se sreo sa sponzorima - brodovlasnicima ,mafijasima i inima....to je,dragi moj nepoznati brate, sastav ''onih'' koji brane postojeci sistem i paradiraju pred nasim ocima.Izmeni im imena,lica i ne moras bas mnogo,i eto ti istih tih gadova,ali u zemlji iz koje me citas.
  Znam da mozda nista neces uciniti procitavi ove redove,ali u ponedeljak koji dolazi- zamisli se,barem malo...!!!
  Jer to je ponedeljak koji dolazi po sve nas!!!!

Sanja Vojnovic

23.januara 2015...

NE VOLIM VEDRINU...

NE VOLIM VEDRINU........

POLA NOVOGODIŠNJE ČAŠE PIVA

Odoh ja....Juče sam popila pola piva čekajući Novu godinu.Malo li je na ovu krizu?!Pitam se ko su ljudi koji su se juče iživljavali prežderavanjem?...Možda su,zapravo!,štedeli mesecima,otkidajući svakodnevno od usta da bi mogli da se pokažu u ''novogodišnjem izdanju'' dok je stvarnost surovija od njihovih fotkica na društvenim mrežama...?Videh i poznatog fudbalera,našeg!,ima bazen u kući jer ''neće da deci ništa fali'',misli na svoju decu,sirotinju ko je.e!! ,sirotinjska deca će postati isto što i njihovi roditelji nekvalifikovana radna snaga u fabričkim pogonima njegove dece,ili će im skidati kožu s leđa viskokvalifikovani lekari,privatni učitelji i ini u kakve će izrasti njegova deca,ili se slučajno zahvaljujući sticajem okolnosti premetnuti neki od današnjih siromašnih klinaca i koji će,to je već pravilo!,posle naplatiti sirotnji kamatu za sve ono što pre toga nije imao?


Toliko od mene!Srećna Nova godina....mislim,stvarno....odoh...