GRCKI PONEDELJAK KOJI DOLAZI PO SVE NAS

 GRCKI PONEDELJAK KOJI DOLAZI PO SVE NAS

  Da li si ikad razmisljao ti,da ti,sto citas ove redove - ti siromasan,nezaposlen,obespravljen,odbacen...ti,moj drug,sapatnik,saborac,sacovek,zasto si siromasan,nezaposlen,obespravljen?Zasto za tebe nema nigde mesta,zasto si peti tocak na kolima?
  Odgovor je jednostavan jer ''oni'',a ti znas vrlo dobro ko su ''oni'' tako hoce i tako im se moze!Ja ti pisem iz jedna zemlje koja se raspada po savovima,koja u ponedeljak koji nam dolazi moze prsnuti u paramparcad.Ukoliko se to ne desi tada,to je samo zato sto eksplozija,nadolazece razaranje ima kasno paljenje.
   Ako se pitas kakve veze ovo ima sa tobom,objasnicu ti druze,prijatelju,nepoznati brate- ''oni'' su karika koja povezuje tebe u zemlji Srbiji,i svim ostalim zemljama naseg,nekadasnjeg zajednickog sveta.''Oni'' koji ce u ponedeljak udariti tacku na mnoge stvari u ovoj zemlji peska,sunca i mora u kojoj kao i ti postoje mnogi gladni,siromasni,nikome potrebni koji kao i ti,sabarate i saborce koji me ne znas,nigde nemaju mesta.
  U ponedeljak 26.januara,ako te ne mrzi,ako nisi suvise umoran,satrven i gladan,ubijen i odbacen,satran i isfroclan problemima,pogledaj ponovo ove redove,a onda se seti Grcke.U njoj se odigrava poslednji cin jedne predstave koja je napisana upravo onako kako bi ''oni'' hteli, zbog svega onoga sto bi ''oni'' hteli.
  Nacisti iz poznatih,bogatih porodica- profesionalni politicari,tehnokrate skolovane na prestiznim fakultetima za takve strvine,strajkbreheri koji tuku strajkace i protestante,novinari placeni da plasiraju kandidate desnice i putane pevacice kako bi zabavljale gladne mase zatupljujucim refrenima o ''izgubljenim ljubavima'',gosn Aleksis C. koji je sa levog presao na desno zajedno kako bi se sreo sa sponzorima - brodovlasnicima ,mafijasima i inima....to je,dragi moj nepoznati brate, sastav ''onih'' koji brane postojeci sistem i paradiraju pred nasim ocima.Izmeni im imena,lica i ne moras bas mnogo,i eto ti istih tih gadova,ali u zemlji iz koje me citas.
  Znam da mozda nista neces uciniti procitavi ove redove,ali u ponedeljak koji dolazi- zamisli se,barem malo...!!!
  Jer to je ponedeljak koji dolazi po sve nas!!!!

Sanja Vojnovic

23.januara 2015...

ΟΙ ΜΕΡΕΣ ΠΟΥ ΠΗΓΑΙΝΟΕΡΧΟΝΤΑΙ

ΟΙ ΜΕΡΕΣ ΠΟΥ ΠΗΓΑΙΝΟΕΡΧΟΝΤΑΙ

Τρώγαμε μόνο
το ψωμί και το κρεμμύδι.
Το τσάι φτιάχναμε
πάνω από τη ζέστη του κεριού.
Δεν υπήρχε ο ηλεκτρισμός
και το μόνο φως
που είχαμε τη νύχτα
ήταν το φως των άστρων
που ήταν πολύ μακριά
να τα πιάσουμε.
Είχαμε ένα ραδιόφωνο
με μπαταρίες
που μας έλεγε 
πόσοι πέθαναν
και πόσα αεροπλάνα 
είναι καθημερινά
πάνω από τα κεφάλια μας.
Υπήρχανε οι μέρες
που μας ερχόταν
η βροχή
όταν το χώμα μύρισε
τα καμμένα αδέσποτα
που τα καίνε σε ένα φούρνο
εδώ κοντά.
Υπήρχανε οι μέρες
που μας ερχόταν
η βροχή
από τα χαρτιά
με διαταγή
να ξεκινήσουμε την ''επανάσταση''
για το καλό μας
αλλιώς οι βόμβες 
δε θα σταματήσουν ποτέ.
Όταν οι μέρες αυτές
πέρασαν
καταλάβαμε ότι δεν είχαν
εξαφανιστεί
- απλά μετακόμισαν
μαζί με τα δώρα τους:
το θάνατο
την πείνα
τα κεριά
και τα ξερά κρεμμύδια
αλλού.
και πολιορκήσανε τους άλλους
και ότι κάνουν απλά
ένα γύρω του κόσμου
μέχρι να ξαναβρεθούν
και πάλι εδώ, 
ίσως σε άλλο σχήμα
αλλά το ίδιο θανατηφόρες
γιατί το φταίξιμό μας
προβάλλεται  ξανά
γιατί ακόμα
ούτε γίναμε κάποιοι άλλοι
ούτε περπατάμε με ρυθμό
του καιρού εκείνου
όταν πρωτοείδαμε
την αγάπη του μαστιγίου
και δε μάθαμε
να τη λατρεύομαι
για το καλό μας...

Σάνια Βόινοβιτς
15/11/2012

TAMO GDE SAM JA

TAMO GDE SAM JA

KADA SAM UŠLA,ONA JE KUCKALA PORUKE.
SVEMOĆNO DRAŽAVNO PROVIĐENJE POSTAVILO JE NA TU
STOLICU.SIGURNO ZARAĐUJE 60.000 MESEČNO
U GRADU U KOME LJUDI JEDU KROMPIRE I NE KUPUJU
MLEKO DECI.
PODIGLA JE SVOJ POGLED SITE I NASPAVANE ŽENE
KA MOJOJ POJAVI U CRNOM.
TRAŽILA MI JE LEGITIMACIJU,PRELISTALA
RADNIČKU KNJIŽICU.
HTELA JE DA ZNA DA LI SAM TRAŽILA POSAO.
SAVETOVALA ME JE DA SE PRIJAVIM ZA RAD U
ŠIVAONICI.DA ŠIJEM 10 SATI STOJEĆI NA JEDNOJ
NOZI.
IMALA JE ONAJ PREZRIV POGLED
ODNEGOVAN U ATMOSFERI DOBRO PLAĆENE
AROGANCIJE DRŽAVNIH SLUŽBENIKA.
REKLA SAM JOJ DA ME TA SMEJURIJA OD
NAVODNOG POSLA NE ZANIMA.
GLEDALA JE U MENE KAO U ČUDOVIŠTE
- ŽENA PLAĆENA DA KOORDINIRA NEZAPOSLENE.
U SUŠTINI SVE ŠTO JE ZANIMALO JE KRAJ
RADNOG VREMENA , A MENI SE IŠLO
U KAPADOKIJU,NA KRAJ SVETA,U PUSTINJU...
TAMO GDE SE I ZAISTA NALAZIM.
TAMO GDE NEMA DOBRO KOORDINIRANOG
PRESIPANJA IZ ŠUPLJEG U PRAZNO.

SANJA VOJNOVIĆ  2012.

RAZAPINJANJE ČOVEKA - pesma o neslobodi

RAZAPINJANJE ČOVEKA
( pesma o neslobodi koja ti se nudi)

Zašto ste me razapeli?
Zašto ste me prodali?
Zašto ste me preprodali?
Zašto ste me ukrasili cenom?
A zašto i popustima
na savest,
na dužnost,
na čovečnost?

Zašto ste me razapeli,
ja ne mogu vaskrsnuti
u nešto što nisam...

Zašto ste me svojatali?
Zašto ste me odmah zatim odbacili?
Zašto ste mi bili roditelji?
Da biste me se odmah zatim odrekli?
Da biste me ostavili pred vratima?

Zašto ste me razapeli,
ja se ne mogu ponovo roditi...

Zašto ste me razapeli?
Zašto ste me naučili rečima
čovek,
ljudi,
život?
Zašto ste me posle terali
da zaboravim sve te reči?

Zašto ste me razapeli,
ja nisam besmrtni sin,
moje telo je ljudsko...

Zašto ste me razapeli
novcem,
vrednostima,
glasanjima?
Zašto ste mi obukli
građansko odelo?
Zašto ste mi oblačili uniformu?
Da biste me ranjenog ostavili drugoj strani?
Da bi ste me predali?
Da biste posle mnome
decu u biskopima plašili?
Da biste potom rekli:
’’ova individua to nije naš svet..’’?

Zašto ste na mog sina navukli
odeću huligana,
a kći mi svukli pred gledalištem?

Zašto ste me razapeli
hlebom,
krovom,
nadom
i verom?
Zašto ste mi pokazivali
jedan put kojim treba ići
kada sami niste njime krenuli?
Da biste mogli posle da me tim
istim prolazom
ponižavate?


Zašto ste me naučili
slovima i poeziji
kada mi još uvek
uzimate otisak palca?
Zašto mi pričate o knjigama
kada mislite da sam previše neuk
za vaše istinsko štivo?
Zašto to štivo pišete
u četiri oka sa samim sobom?

Zašto da govorim,a
da se to nikoga ne tiče?
Zašto da ćutim onda
kada bi trebalo da govorim?

Znate da ja nisam Hristos,
da se neću  ponovo roditi,
da se neću u besmrtnost pretvoriti,
da neću ni vaskrsnuti.
Znate da nikada više neću
ponovo živeti
i da mi je ovo jedina i poslednja šansa.
Razapinjete svakog sina u čoveku,
razapinjate svaku kći u ženi
budućim ništavilom,
a kao pomoć nudite
vaše ruke
vladara,
gospodara,
posednika.

Onaj ko se prihvati
vaših ruku
skida se sa krsta
i beži sa Golgote
ubogosti i satrvenosti,
skida sa sebe krst čovečnosti
i slobodan je
da se kupuje i prodaje.

SANJA VOJNOVIĆ 13.04.2012.

PUCANJ U KAUČ,GUZICU I SRAMOTU

  Pre nekoliko godina prvi put sam pročitala jedna zanimljiv grafit : ''USTANI SA KAUČA!'' . Na sasvim jednostavan način pisac ovog grafita je u tri treči opisao našu crno-belu,bezbojnu i automatizovanu stvarnost.Stvarnost čoveka koji je postao deo svoga kauča,a koji se istom logikom beznađa i učmalosti pred bezizlazom dovršava svojim daljinskim upravljačem.
  Dalje od daljinskog još uvek izgleda da nismo makli.Šta više,usidreni na svojim kaučevima,guzica usidrenih u ovaj tron otupelosti pred nemogućnošću da se otrgnemo raznoraznim ''gazdama'' koji su naše živote pretvorili u robu koju prodaju,iznajmljuju ili šalju u direktnu propast čekamo da se nešto desi.
 
    Čekamo da se nešto desi..E,pa desilo se.Desilo se juče na jednom trgu.Desilo se jednim metkom koji je jedan običan čovek neobične brige za ovaj svet koji žuri da umre u vlastitoj truleži ispalio sebi u glavu.
  Jedan čovek je sebe upucao u glavu.Usput,ustrelio je te kaučeve i sve te naše guzice smeštene na njima.Ustrelio je i sramotu koja se ogleda u obliku pajaca koji bi trebali da vode one iza sebe,zapravo nas.

 Sad,ako nekog ne svrbi dupe od jednog takvog metka,od takve sačme ispaljene u ravnodušnost pred sopstvenom truleži onda je vlasnik istog dupeta potpuno lišen savesti,a o idealima koji su preduslov za tu istu savest i kritičko razmišljanje da i ne govorim.

 Naravno,svu onu sramotu koju sledimo,a koja je potkopala temelje svakoj pravdi i demokratiji i obezglavila sve i jedno pravo običnog čoveka,ovo samoubistvo nije mnogo zabrinulo.Ono je daleko,ono se desilo na jednom malo južnijem meridijanu od onog na kome se oni fotkaju uz radnike,decu,omladinu,krave,ovce i sve ostale koje će kasnije bezdušno derati čim im uspe da se domčaju fotelje,čim postanu predsednici Opštine,Skupštine,Republike,ili barem nekog saveza - daj šta daš,samo da su ruke blizu vatri i medu,pa da se nad prvom ogreju,a u ovo drugo ih podobrano umoče kako bi i im i unuci iste mogli da ližu..

  Jedan pucanj nikada nije nešto malo i bezvredno.
  Posle pucnja u sopstvenu glavu jedan stari Atinjanin je za sobom ostavio eho.

  Kada bismo ustali sa svojih kaučeva,mrdnuli guzicama i počistili sramotu odjeknuo bi taj pucanj i ovde.

   Sanja Vojnović
   5.4.2012.

ROPSTVO .Η ΣΚΛΑΒΙΑ.

Η ΣΚΛΑΒΙΑ - η μοίρα του μηδέν

Δεν χρειάζεται να μας σκοτώνουν,ούτε να μας σημαδέψουν με κάποιο από τα όπλα τους.

Είναι οπλισμένοι με το χρήμα.

Έχουν τράπεζες.

Εμείς παίζουμε το ρόλο του λογαριασμού που σύντομα θα ακυρωθεί.

Είμαστε αυτά τα μηδενικά πίσω από κάτι άλλα νούμερα που οι μαθηματικοί 

αναγνωρίζουν ως φυσικούς αριθμούς.

Που και που μας αφήνουν να νομίζουμε ότι ξεφύγαμε από τη μοίρα που μας

προσδιόρισαν κάνοντας υποσχέσεις σχετικά με το Παράδεισο που μας περιμένει αν

ακολουθήσουμε τις οδηγίες τους.

Όταν μας χτυπάνε το κάνουν με την αγάπη.

Όταν μας βάζουν τις αλυσίδες το κάνουν για το καλό μας.

Γιατί θέλουν να μας μάθουν την πειθαρχεία.

Γιατί ένα μηδενικό πρέπει να ξέρει τη θέση του στην γενική κατάταξη των πραγμάτων.

Το μηδέν ακολουθεί.Ακολουθεί σιωπηλά.

  

Και αν τολμήσει κανείς να αρνηθεί την αγάπη τους,την γενναιοδωρία τους,

τότε θα εφαρμοστεί ο Νόμος.Ο Νόμος είναι πάντα με το  μέρος τους.

Τότε θα χρησιμοποιήσουν και τα όπλα.Νόμιμα.

Ανυπότακτους  λογαριασμούς  ακυρώνουν  με τη σφαίρα.Για παράδειγμα.

Σαν μήνυμα προς όλα τα μηδενικά που σκέφτονται να προχωρήσουν προς τη θέση του

πρώτου αριθμού. 

Πού χάθηκε το πρόσωπο του Ανθρώπου;Χάθηκε μέσα στο μηδέν ή ακόμα κράτησε τα χαρακτηριστικά  του; 

Όταν βλέπω τον εαυτό μου στον καθρέφτη βλέπω ένα άτομο,ή ένα αριθμό;

Για να μη με στρογγυλοποιήσουν λες και είμαι νούμερο και μετά υποβαθμίσουν για να μου ¨δώσουν την αξία " λες και είμαι νόμισμα προς συναλλαγή ,θα αρχίζω να σκέφτομαι.

Η σκέψη είναι αρχή που στη συνέχεια γίνεται άρνηση.

Ακολουθεί η ελευθερία .Αναπόφευκτα.

ROPSTVO- sudbina nule

Nije potrebno da nas ubijaju,niti da nas nisane svojim oruzjem.

Naoruzani su novcem.

Imaju banke.

Mi igramo ulogu racuna koji se uskoro biti ponisten.

Mi smo one nule iza nekih drugih brojeva koje matematicari prepoznaju kao prirodne brojeve.

Tu i tamo nam dopuste da pomislimo kako smo pobegli od sudbine koju nam odredili obecavajuci

nam Raj koji nas ceka ako sledimo njihova uputstva.

Kada nas tuku to cine s ljubavlju.

Kada nam stavljaju lance to je za nase dobro.

Jer,zele da nas nauce disciplini.

Jer,jedna nula mora da zna svoje mesto u opstem poredku stvari.

Nula sledi.Sledi cuteci.

A ako se neko usudi da odbije njihovu ljubav i njihovu velikodusnost,

tada ce biti primenjen Zakon.Zakon je uvek na njihovoj strani.

I tada ce upotrebiti i oruzje.Zakonski.

Neposlusne racune ponistavaju metkom.Za primer.

To je poruka drugim nulama koje razmisljaju da se probiju prema mestu prvog broja.

Gde se izgubilo lice coveka?Pretopio se u nulu,ili je zadrzao svoje crte?

Kada se pogledam u ogledalu,vidim li osobu,ili jedan broj?

Da me ne bi zaokruzili kao da sam broj,a potom i potcenili kako bi mi "dali vrednost" kao da

sam novcanica namenjena razmeni,pocecu da mislim.

Misao je pocetak koji u nastavku postaje neprihvatanje.

Zatim neizbezno dolazi sloboda.