TAMO GDE SAM JA
KADA SAM UŠLA,ONA JE KUCKALA PORUKE. SVEMOĆNO DRAŽAVNO PROVIĐENJE POSTAVILO JE NA TU STOLICU.SIGURNO ZARAĐUJE 60.000 MESEČNO U GRADU U KOME LJUDI JEDU KROMPIRE I NE KUPUJU MLEKO DECI. PODIGLA JE SVOJ POGLED SITE I NASPAVANE ŽENE KA MOJOJ POJAVI U CRNOM. TRAŽILA MI JE LEGITIMACIJU,PRELISTALA RADNIČKU KNJIŽICU. HTELA JE DA ZNA DA LI SAM TRAŽILA POSAO. SAVETOVALA ME JE DA SE PRIJAVIM ZA RAD U ŠIVAONICI.DA ŠIJEM 10 SATI STOJEĆI NA JEDNOJ NOZI. IMALA JE ONAJ PREZRIV POGLED ODNEGOVAN U ATMOSFERI DOBRO PLAĆENE AROGANCIJE DRŽAVNIH SLUŽBENIKA. REKLA SAM JOJ DA ME TA SMEJURIJA OD NAVODNOG POSLA NE ZANIMA. GLEDALA JE U MENE KAO U ČUDOVIŠTE - ŽENA PLAĆENA DA KOORDINIRA NEZAPOSLENE. U SUŠTINI SVE ŠTO JE ZANIMALO JE KRAJ RADNOG VREMENA , A MENI SE IŠLO U KAPADOKIJU,NA KRAJ SVETA,U PUSTINJU... TAMO GDE SE I ZAISTA NALAZIM. TAMO GDE NEMA DOBRO KOORDINIRANOG PRESIPANJA IZ ŠUPLJEG U PRAZNO.
SANJA VOJNOVIĆ 2012. |
Нема коментара:
Постави коментар