понедељак, 24. септембар 2012.

TAMO GDE SAM JA

TAMO GDE SAM JA

KADA SAM UŠLA,ONA JE KUCKALA PORUKE.
SVEMOĆNO DRAŽAVNO PROVIĐENJE POSTAVILO JE NA TU
STOLICU.SIGURNO ZARAĐUJE 60.000 MESEČNO
U GRADU U KOME LJUDI JEDU KROMPIRE I NE KUPUJU
MLEKO DECI.
PODIGLA JE SVOJ POGLED SITE I NASPAVANE ŽENE
KA MOJOJ POJAVI U CRNOM.
TRAŽILA MI JE LEGITIMACIJU,PRELISTALA
RADNIČKU KNJIŽICU.
HTELA JE DA ZNA DA LI SAM TRAŽILA POSAO.
SAVETOVALA ME JE DA SE PRIJAVIM ZA RAD U
ŠIVAONICI.DA ŠIJEM 10 SATI STOJEĆI NA JEDNOJ
NOZI.
IMALA JE ONAJ PREZRIV POGLED
ODNEGOVAN U ATMOSFERI DOBRO PLAĆENE
AROGANCIJE DRŽAVNIH SLUŽBENIKA.
REKLA SAM JOJ DA ME TA SMEJURIJA OD
NAVODNOG POSLA NE ZANIMA.
GLEDALA JE U MENE KAO U ČUDOVIŠTE
- ŽENA PLAĆENA DA KOORDINIRA NEZAPOSLENE.
U SUŠTINI SVE ŠTO JE ZANIMALO JE KRAJ
RADNOG VREMENA , A MENI SE IŠLO
U KAPADOKIJU,NA KRAJ SVETA,U PUSTINJU...
TAMO GDE SE I ZAISTA NALAZIM.
TAMO GDE NEMA DOBRO KOORDINIRANOG
PRESIPANJA IZ ŠUPLJEG U PRAZNO.

SANJA VOJNOVIĆ  2012.

Нема коментара:

Постави коментар