NE IGNORISITE POLICE

ne ignorisite police....

ZAŠTO NISAM PAUK

Zašto nisam pauk

Zašto nisam pauk
pa da me ništa ne boli
da mi nije hladno u ovom stanu
da uvek imam dodatni par nogu
Zašto nisam pauk
pa da pletem mreže
umesto što u njih upadam
da jedem skoro ništa

pa da me niko ne ucenjuje poslom
pa da ne moram na biro rada
gde mi prodaju
sve jedne bubrege za druge
i još su plaćeni za tu svinjariju
kao i oni po svim ostalim kancelrijama
a ja sve to moram da slušam
Da sam pauk
samo na tren
duša bi mi se odmorila
jer je ne bih ni imala
i ništa me ne bi bolelo
ni glava
ni zub
ni stomak
ni creva
ni briga
ni država
ni gubitak teritorije
ni gubitak ljudi
Što se nisam rodila
kao pauk
pa da zaboravim na sve
na sve one uzaludne sate
koje sam provela
u telu čoveka

Sanja Vojnović
31.11.2012.

ΤΟ ΠΡΩΪ- ЈУТРО- JUTRO

Ξυπνάω πριν χτυπήσει το ξυπνητήρι
και ακούω τη φωνή του κοιμισμένου κόσμου.
Будим се пре него што зазвони будилник
и слушам глас успаваног света.
Από μακριά έρχεται το ήχος του τρένου
που πλησιάζει το σταθμό χωρίς τους επιβάτες

να το περιμένουν.
Из даљине стиже звук воза
који се приближава станици без путника који
на њега чекају.
Ανολιγω τα μάτια και βλέπω πως ανατελλεί ο ήλιος.
Отварам очи и посматрам као излази сунце.
Το χλομό και χειμωνιάτικο φως που ρίχνει
στα παλιά έπιπλα και κούτες με τα βιβλία και
με τα παλιά ρολόγια
διώχνει τις σκιές της νύχτας.
Бледо, зимско светло које баца
на стари намештај и кутије са књигама и
са старим сатовима
растерује сенке ноћи.
Στις 6 η ώρα χτυπάει το ξυπνητήρι
και για λίγο ταράζει την ησυχία .
У 6 сати звони будилник
и на кратко нарушава спокој.
Ακούω την πόρτα στο δεύτερο όροφο
και καποιον να βήχει.
Чујем врата са другог спрата
и некога како кашље.
Ακούω το σκύλο που γαβγίζει εκει στο περίπτερο.
Чујем пса како лаје код киоска.

 

Μέχρί να ντυθώ στο δεύτερο αρχίζουν με τον καβγά.
Док се обучем на другом су почели са свађом.
Στην κουζίνα με χαρετά το ρολόι
και τα τετράδια που παράτησα στο τραπέζι
χθες το βράδυ.
У кухињи ме поздравља сат

и свеске које сам оставила синоћ
на столу.
Κάνω γυμναστική για να αποφύγω
τη βαρεμάρα που με πιάνει.
Радим јутарње вежбе како бих избегла
досаду која ме спопада.
Τεντώνω το σώμα μου
για να ξεχάσω τη μαυρίλα
που πιάνει την καρδιά μου
για να διώξω τις επώδυνες φλόγες
της μοναξιάς που παγώνει την ψυχή μου
και θυμάμαι όλα τα κουρασμένα πρωϊνά
ενός κόσμου - του δικού μου κόσμου
που αργοπεθαίνει
χωρίς καμία δόξα
χωρίς καμία ελπίδα.
Истежем тело
да заборавим мрак
који стеже моје срце
да отерам болне пламенове
самоће која леди ми душу
и присећам се
свих уморних јутара
једног света- мог света
који полагано умире
без икакве славе
без икакве наде.

 

                                            Σάνια Βόινοβιτς

                                            Сања Војновић  2012.

BILO JE DANA...

BILO JE DANA

Bilo je dana kada se smrt činila

najboljim rešenjem.

Bilo je dana kada sam osećala

da su preko mene postavljene čelične šine

i da su me prikovale za dno mojih najgorih trenutaka

da su me vezale za postojanje bez moh učešća u njemu.

Bilo je mnogo gorih sati

nego što je ovaj.

Bilo je mnogo gorih minuta

pa opet ovaj mi se čini

podmuklijim od svih

jer mi je sve dosadilo.

Sanja Vojnović 2012.

Vreme i vremena

   Vreme se ne menja.Menjaju se vremena,a ono sto nazivamo vremenom tice se

prelaska jednog dana u drugi,trosenjenja nasih tela u tom procesu smenjivanja

dana u nedelji,meseca i godina.

    Vreme ostaje isto,a vremena jedu ljudske zivote stapajuci postojanja svih ljudi 

nistavilom smrti koje istovremeno i obezvredjuje svaki pokusaj da se umakne tom

neumitnom propadanju ,ali i  daje vrednost svakom prozivljenom trenutku upravo zato sto 

se nece vise ponovi,upravo zbog toga sto ce neumitno otici u nepovrat opominjuci nas

svojim buducim nestankom da ne tracimo uzalud vreme u vremenima u kojima zivimo.