Ateista sam jer osim onog ljudskog nije mi potrebno nista vise,jer mi je upravo to ljudsko i sve sto jeste ljudsko blisko.Nisu mi potrebne utehe koje pruza religija,a ni odgovori koje ona nudi.Pod predpostavkom da bog postoji,cak ni tada mi ne bi bio nuzan- sve ono sto zelim pokusavam sama da ostvarim,a ukoliko to nije u mojoj moci, ne mislim da je to zbog (samo)volje nekog od hriscanstvom,budizmom,islamom itd. ponudjenih bogova. I uopste, zasto bi moralo postojati ''uzviseno bice''?Meni je dovoljan Covek- Covek koji se kroz moje postojanje pomalja, koga srecem onda kada se prepoznam u drugom coveku.Kako je doslo do postanka ljudske vsrte- iskreno to me ni najmanje ne zanima. Zanima me Covek medju ljudima, ljudi kroz Coveka i Covek kroz drugo ljudsko bice. Razumem ljude koji veruju,ali hriscanski Raj i zivot posle smrti mi lice na utociste onih koji se plase....radije umirem u svom jedinom zivotu kao covek pokusavajuci da budem slobodna,buneci se protiv onog neljudskog , cuvajuci svoje strasti od uticaja onoga sto bi da od mene napravi marionetu koja ''igra'' u ritmu reci koje se pripisuju sinu bozjem, njegovim ucenicima, a koje osim poucnosti koja se moze ''ugraditi'' u okvire covecnosti nemaju nikakav drugaciji, uzviseniji smisao- barem sto se mene tice.
Koracam u ritmu svoje slobode,pobune i strasti- nije mi potreban bog.
Ne mislim da je u tudjim , ''bozijim'' rukama moj zivot- on zavisi od moje moci da na pravi nacin odreagujem na ono sto mi se desava, na ono sto bi da me satre u okolnostima koje mi najcesce nisu naklonjene.Ako nesto ne mogu to nije zbog mog ''neverovanja''- bilo bi strasno i ponizavajuce da nas za nase ljudske postupke ''nagradjuje'' ,ili ''kaznjava'' jedna nama nepojmljiva i nedohvatljiva sila tzv.''uzviseno bice'', jedan ''svevisnji'' . To mi lici na dresuru- kucetu das po nosu kada uradi nesto lose i nagradis ga komadom slatkisa kada ti ide niz dlaku...
Ovom svetu su potrebniji Ljudi, nego Bogovi.
Predpostavljam ljudsko bozanskom, gresnost savrsenstvu po uzoru na hriscanske ''vrline'' koje su cesce ogledalo straha pred Zlom u Coveku koje se da ispraviti borbom.Hriscanstvo je uvelo ljudska pravila u medjuljudske odnose onog trenutka kada su ljudi sebe prepoznali u onih cuvenih deset bozijih zapovesti.
Ono je bez sumnje uvelo red u ono sto je do tog trenutka bila samo horda,ALI i horda moze biti srecna i HORDA MOZE IMATI SVOJE VREDNOSTI koje su joj otrgnute i obezvredjene onog trenutka kada je horda pristala da se ''civilizuje'' prema zapovestima nametnutog boga,boga koji je dosao iz nekih bespuca i prisvojio sebi pravo da postane institucija da se otelotvori kroz izgradnju crkava,kroz spaljivanje zena jer lece travama .
Ovom svetu je potrebnija Pobuna, nego molitva.
Ako prihvatim molitvu kao utehu,kao nacin da za sebe izmolim jedno bolje sutra,prihvatam ropstvo jer ono sto mogu da izvojem sama stavljam na kocku cekajuci da se ''nesto desi''.Zasto bih molila za nesto sto je moje pravo?Zasto bih se molila za izbavljenje od Zla koje mogu da pobedim kao Covek kome mogu da pljunem u lice, pa makar me to kostalo svega onoga cega se necujnom molitvom ne odrices?
Ovo svetu je potrebnija ljudska Stras, nego Raj.
Covek sam i nista ljudsko mi nije strano.Ljudsko je ono sto mi je potrebno sada, a ono sto je obecano verom me se, u krajnju ruku, ne tice.Ako zbog svojih zudnji dospem u nepriliku, bice to zbog toga sto one nisu u skladu sa potkupljivom savescu ovog sveta koji se prodaje , bice to zbog toga sto ne umem da svoje zudnje uokvirim bojama koje laskaju malogradjanskom pogledu na svet , jer ne umem da se pretvaram u jednom drustvu koje sve devijacije moze da podnese,pa cak i da ih ozakoni ,a zudnju za slobodom baca u lance.
Sanja Vojnovic
24.11.2013.
Koracam u ritmu svoje slobode,pobune i strasti- nije mi potreban bog.
Ne mislim da je u tudjim , ''bozijim'' rukama moj zivot- on zavisi od moje moci da na pravi nacin odreagujem na ono sto mi se desava, na ono sto bi da me satre u okolnostima koje mi najcesce nisu naklonjene.Ako nesto ne mogu to nije zbog mog ''neverovanja''- bilo bi strasno i ponizavajuce da nas za nase ljudske postupke ''nagradjuje'' ,ili ''kaznjava'' jedna nama nepojmljiva i nedohvatljiva sila tzv.''uzviseno bice'', jedan ''svevisnji'' . To mi lici na dresuru- kucetu das po nosu kada uradi nesto lose i nagradis ga komadom slatkisa kada ti ide niz dlaku...
Ovom svetu su potrebniji Ljudi, nego Bogovi.
Predpostavljam ljudsko bozanskom, gresnost savrsenstvu po uzoru na hriscanske ''vrline'' koje su cesce ogledalo straha pred Zlom u Coveku koje se da ispraviti borbom.Hriscanstvo je uvelo ljudska pravila u medjuljudske odnose onog trenutka kada su ljudi sebe prepoznali u onih cuvenih deset bozijih zapovesti.
Ono je bez sumnje uvelo red u ono sto je do tog trenutka bila samo horda,ALI i horda moze biti srecna i HORDA MOZE IMATI SVOJE VREDNOSTI koje su joj otrgnute i obezvredjene onog trenutka kada je horda pristala da se ''civilizuje'' prema zapovestima nametnutog boga,boga koji je dosao iz nekih bespuca i prisvojio sebi pravo da postane institucija da se otelotvori kroz izgradnju crkava,kroz spaljivanje zena jer lece travama .
Ovom svetu je potrebnija Pobuna, nego molitva.
Ako prihvatim molitvu kao utehu,kao nacin da za sebe izmolim jedno bolje sutra,prihvatam ropstvo jer ono sto mogu da izvojem sama stavljam na kocku cekajuci da se ''nesto desi''.Zasto bih molila za nesto sto je moje pravo?Zasto bih se molila za izbavljenje od Zla koje mogu da pobedim kao Covek kome mogu da pljunem u lice, pa makar me to kostalo svega onoga cega se necujnom molitvom ne odrices?
Ovo svetu je potrebnija ljudska Stras, nego Raj.
Covek sam i nista ljudsko mi nije strano.Ljudsko je ono sto mi je potrebno sada, a ono sto je obecano verom me se, u krajnju ruku, ne tice.Ako zbog svojih zudnji dospem u nepriliku, bice to zbog toga sto one nisu u skladu sa potkupljivom savescu ovog sveta koji se prodaje , bice to zbog toga sto ne umem da svoje zudnje uokvirim bojama koje laskaju malogradjanskom pogledu na svet , jer ne umem da se pretvaram u jednom drustvu koje sve devijacije moze da podnese,pa cak i da ih ozakoni ,a zudnju za slobodom baca u lance.
Sanja Vojnovic
24.11.2013.
Нема коментара:
Постави коментар