среда, 10. октобар 2012.

PUKOTINA

PUKOTINA
POSMATRAM ČAŠU PO KOJOJ HODA MUVA.
PITAM SE ODAKLE JE DOŠLA I KAKO JE
PREŽIVELA OVO HLADNO VREME.
SIGURNO SE BILA ZAVUKLA U NEKU TOPLU PUKOTINU
IZMEĐU PROZORA I ZIDA.
PADA MI NA UM KAKO SE TA MUVA
NI NE RAZLIKUJE MNOGO OD NAS:
SVI MI ŽIVIMO U NEKOJ PUKOTINI
U KOJOJ JE JOŠ UVEK DOVOLJNO TOPLO
ZA NAŠE STVARI
ZA NAŠE STRAHOVE
ZA NAŠE BEDE
ZA NAŠE ILUZIJE
ZA NAŠE IZNUĐENE SREĆE
I SAKRIVENE PORAZE.
IPAK MUVA JE SREĆNIJA OD NAS
ONA NE TRAŽI NOVU PUKOTINU
ONA JE SREĆNA U TOJ JEDNOJ
PUKOTINI KOJU JE PRONAŠLA.
U NJU SE UVUKLA DA JOJ BUDE TOPLO
I TO JE SVE ŠTO JOJ TREBA.

Sanja Vojnović 2012.

Нема коментара:

Постави коментар