PUKOTINA POSMATRAM ČAŠU PO KOJOJ HODA MUVA. PITAM SE ODAKLE JE DOŠLA I KAKO JE PREŽIVELA OVO HLADNO VREME. SIGURNO SE BILA ZAVUKLA U NEKU TOPLU PUKOTINU IZMEĐU PROZORA I ZIDA. PADA MI NA UM KAKO SE TA MUVA NI NE RAZLIKUJE MNOGO OD NAS: SVI MI ŽIVIMO U NEKOJ PUKOTINI U KOJOJ JE JOŠ UVEK DOVOLJNO TOPLO ZA NAŠE STVARI ZA NAŠE STRAHOVE ZA NAŠE BEDE ZA NAŠE ILUZIJE ZA NAŠE IZNUĐENE SREĆE I SAKRIVENE PORAZE. IPAK MUVA JE SREĆNIJA OD NAS ONA NE TRAŽI NOVU PUKOTINU ONA JE SREĆNA U TOJ JEDNOJ PUKOTINI KOJU JE PRONAŠLA. U NJU SE UVUKLA DA JOJ BUDE TOPLO I TO JE SVE ŠTO JOJ TREBA.
Sanja Vojnović 2012. |
Нема коментара:
Постави коментар