UČENJE ČOVEKA

Čoveka nauče svemu:
da piše ,
da čita i broji,
da se plaši,
da kupuje stvari,
da se kod banke zadužuje
za letovanje,
da glasa,
da ćuti kada nema da jede,
da se raduje kad drugi imaju previše,
da bude ovo ili ono,
da nosi ličnu kartu i pokazuje je,
da ima pečat JMBG na sebi,
da sluša gluposti na kojima kasnije čestita
glupanima većim od sebe,
da odobrava sve poroke koje
država proglasi zvaničnim,a
da se stidi sopstvenih potreba,
da krije ono što bi zaista hteo
i da želi ono što se drugima hoće...
Svemu ga nauče
uz nadu da će zaboraviti
ono sa čim je došao na ovaj svet
da će odbacitiono što je bio
na samom svom početku
kada je još uvek jasno osećao da je živ.
Svemu ga uče uz nadu
da će zaboraviti da je čovek
i kako mu ništa više
od toga nije ni potrebno
jer ništa više od toga
ne može se ni dobiti
a da se ne oskrnavi samo postojanje,
jer je sve ostalo 
samo kinđurenje plastikom
samo jeftino aranžirana scena
na kojoj se odigravaju
dobro izrežirani užasi,
predstave za koje je karta
naplaćena dva puta
jednom na prijemno šalteru za dolaske
u ovaj svet neonskih reklama,
a drugi put na izlazu kojim 
se iz dupke pune sale
istih takvih dobro dresiranih ljudi
odlazi pravo
u dubinu besmisla.

Sanja Vojnović
X 2012.