Nikako da povezem nadanje sa necim boljim.
Ne staje mi pod kapu da je nekome potrebna nada.Jos manje da u u nju veruje.
Ne mogu da shvatim zasto je se ljudi vec jednom ne otarase,zasto je ne odbace?
Zasto je ne otresu sa svojeg postojanja kao sto se prasina skine prstima sa kaputa?
Cemu sluzi ta pomama za necim sto ce se mozda desiti ''ako''...ako ovo,ili ono?
Ljudi pocinju svoje price,u koje veruju manje od svojih sagovornika, recima - ''nadam se''..
Politicari su sve ratove zapocinjali ''nadajuci se miru''.
Bogatasi i verski vodje pljackaju stolecima pruzajuci ''nadu''' i sve ostalo sto se
moze rasprodati, u ime cega se moze zaraditi,a da naivni veruju kako dim nadanja koji drze u ruci zaista ima neko znacenje...
Uhvatim sebe ponekad kako kazem ''nadam se da ce sve biti u redu'',sto je zapravo tek
skrpljena uctivost koja nema nikakve veze sa istinom.Njome se podstapam kad nemam pojma sta da kazem....
Znam ljude koji su se ''nadali'' kako ce meni biti dobro,ako ne i bolje, a onda mi najslavnije dali nogom u dupe sve se nadajuci da cu to shvatiti kao prijateljski,cak rodjacki gest...
Nadanje je slepo.Uvek.Oduvek.To je igra vatrom u trenutku kada treba nabaviti pumpu za gasenje pozara.To je posmatranje svog lika u ogledalu za koje se nadas da je neko lepsi.
Nadanje ce te odvesti u bespuce bez kompasa.
Nadanjem ces sebi otrovati zivot ocekujuci da se desi ono sto se nikada ne desava samo zato sto je dobro,lepo i sto ti potrebno da se desi.
Zavrsila sam sa nadom.
Zavrsila sam sa slepilom.
Gotovo je sa svim tim laznim svetlom u tunelu koji u uopste nema kraja.
Radije gledam ono sto jeste,nego ono sto moze biti.
Sanja Vojnovic
1.februar 2015.
Ne staje mi pod kapu da je nekome potrebna nada.Jos manje da u u nju veruje.
Ne mogu da shvatim zasto je se ljudi vec jednom ne otarase,zasto je ne odbace?
Zasto je ne otresu sa svojeg postojanja kao sto se prasina skine prstima sa kaputa?
Cemu sluzi ta pomama za necim sto ce se mozda desiti ''ako''...ako ovo,ili ono?
Ljudi pocinju svoje price,u koje veruju manje od svojih sagovornika, recima - ''nadam se''..
Politicari su sve ratove zapocinjali ''nadajuci se miru''.
Bogatasi i verski vodje pljackaju stolecima pruzajuci ''nadu''' i sve ostalo sto se
moze rasprodati, u ime cega se moze zaraditi,a da naivni veruju kako dim nadanja koji drze u ruci zaista ima neko znacenje...
Uhvatim sebe ponekad kako kazem ''nadam se da ce sve biti u redu'',sto je zapravo tek
skrpljena uctivost koja nema nikakve veze sa istinom.Njome se podstapam kad nemam pojma sta da kazem....
Znam ljude koji su se ''nadali'' kako ce meni biti dobro,ako ne i bolje, a onda mi najslavnije dali nogom u dupe sve se nadajuci da cu to shvatiti kao prijateljski,cak rodjacki gest...
Nadanje je slepo.Uvek.Oduvek.To je igra vatrom u trenutku kada treba nabaviti pumpu za gasenje pozara.To je posmatranje svog lika u ogledalu za koje se nadas da je neko lepsi.
Nadanje ce te odvesti u bespuce bez kompasa.
Nadanjem ces sebi otrovati zivot ocekujuci da se desi ono sto se nikada ne desava samo zato sto je dobro,lepo i sto ti potrebno da se desi.
Zavrsila sam sa nadom.
Zavrsila sam sa slepilom.
Gotovo je sa svim tim laznim svetlom u tunelu koji u uopste nema kraja.
Radije gledam ono sto jeste,nego ono sto moze biti.
Sanja Vojnovic
1.februar 2015.
