Upalite,uključite svetlo knjigom!
Knjiga je protivotrov za glupost!
Ako ne znate odakle početi,pouzdajte se
u klasičnu književnost.
Sanja
среда, 1. мај 2019.
Čitajte !
Upalite,uključite svetlo knjigom!
Knjiga je protivotrov za glupost!
Ako ne znate odakle početi,pouzdajte se
u klasičnu književnost.
Sanja
ΓΙΑΤΙ ΟΙ ΕΛΛΗΝΕΣ ΔΕΝ ΔΙΑΒΑΖΟΥΝ ΤΟΝ ΣΑΡΤΡ ;
Όταν οι πλούσιοι κάνουν πόλεμο, είναι οι φτωχοί που πεθαίνουν.
ΖΑΝ-ΠΩΛ ΣΑΡΤΡ
Πάντα αναρωτιέμαι το ίδιο πράγμα : γιατί οι Έλληνες δεν διαβάζουν τον Σαρτρ;
Γενικά , οι άνθρωποι δεν τον διαβάζουν .
Ίσως φοβούνται την πραγματικότητα,ίσως πιστεύουν ότι μπορούν να κάνουν πρόοδο σε ένα σύστημα που περιστρέφεται γύρω από τα κέρδη,το χρήμα και το " τι με ενδιαφέρει εάν υποφέρει ο άλλος ,μου αρκεί να έχω εγώ, ας πεθαίνουν οι φτωχοί είναι αντάξιοι της μοίρας τους αφού δεν είναι σαν εμένα έξυπνοι και δεν δουλεύουν σαν εμένα!"
Επιτυχία είναι να έχεις , το να έχεις το έχουν ονομάσει δημιουργία...και το έχειν απαγορεύει τον Σαρτρ.
Το έχειν απαγορεύει την οποιαδήποτε σκέψη που περιστρέφεται γύρω από το είναι του ανθρώπου και τον ταΐσει με κάθε λογής δεισιδαιμονίες.
ΖΑΝ-ΠΩΛ ΣΑΡΤΡ
Πάντα αναρωτιέμαι το ίδιο πράγμα : γιατί οι Έλληνες δεν διαβάζουν τον Σαρτρ;
Γενικά , οι άνθρωποι δεν τον διαβάζουν .
Ίσως φοβούνται την πραγματικότητα,ίσως πιστεύουν ότι μπορούν να κάνουν πρόοδο σε ένα σύστημα που περιστρέφεται γύρω από τα κέρδη,το χρήμα και το " τι με ενδιαφέρει εάν υποφέρει ο άλλος ,μου αρκεί να έχω εγώ, ας πεθαίνουν οι φτωχοί είναι αντάξιοι της μοίρας τους αφού δεν είναι σαν εμένα έξυπνοι και δεν δουλεύουν σαν εμένα!"
Επιτυχία είναι να έχεις , το να έχεις το έχουν ονομάσει δημιουργία...και το έχειν απαγορεύει τον Σαρτρ.
Το έχειν απαγορεύει την οποιαδήποτε σκέψη που περιστρέφεται γύρω από το είναι του ανθρώπου και τον ταΐσει με κάθε λογής δεισιδαιμονίες.
IZ MOJE BELEŽNICE
Do svoje trideset i pete čovek istražuje i misli kako otkriva nešto novo; onda mu postane jasno da je sve to što je njemu novo,zapravo postojalo i pre njega samoga,a posotojaće i posle njegove smrti.U tom trenutku život mu postane dosadan u svom okrutnom ponavljanju i njime preovlada osećaj gorčine,a život se svede na mahinalno obavljanje onog neizbežnog.Neizbežno ( sva ona otaljavanja na poslu,kod kuće) smatra sudbinom,a svaku promenu nemogućom. Čini mu se kako je još jedino zdrav i donekle mlad samo zbog jednog cilja : da opslužuje društvenu mašineriju u dobro utvrđenom poredku stvari - ustani,obuci se,idi na posao,obogati svojim trudom onog iznad sebe,dođi kući i lezi da spavaš kako bi sutra opet mogao da sve to odradiš ispočetka. U međuvremenu su mu na pleća natovareni i društveni obziri prema državnoj religiji i njenim bajkama kao i kultu sticanja koji se promoviše na svim nivoima. Pohlepa je najznačajnija vrlina tog kulta i njome se određuje vrednost svega ostalog.Do svoje četrdesete čovek shvati da u sopstvenom životu nema šta da traži. Oseća se poput slepog putnika koji se ukrcao na brod pritom ne znajuči u kom pravcu plovi,a istovremeno je uskračeno i pravo da se oko toga uopšte i uzbuđuje s obzirom da je u potpalublju rezervisanom za neuspešne i nevešte,one bez karte i prava na izbor.
Plutajući tako,ne čineči ništa za sebe samog još uvek oplužuje nezasitu mašineriju poredka kakvom su ga smislili " oni iznad". Mašinerija kojom rukovode tehnokrate,mantijaši,političari izabrani od strane onih koji najviše na svemu tome zarade ,proždire čovekovo vreme,snagu,a zauzvrat mu nudi samo prazninu,otuđenost i pakao samoće. Sveden na šraf u mehanizmu, na statistički broj, kupca i potrošača, jedino što.mu preostaje jeste da čeka smrt,osim ako se sam ne ubije.
U međuvremenu živi da bi radio,radi kako bi mogao da se sapne avansima,kreditima,kupovinama na popust i rate. Na celoj toj sivoj pozadini satkanoj od očqja,otupljenja,otuđenja,siromaštva,bede i svake druge robije izvan zatvorskih zidina,nema ama baš ni jednog trenutka u kome protagonista sopstvenog života može da kaže : " postojim!". Ono što pouzdano zna jeste da se rodio tog i tog dan,u tom i tom mestu,da je išao,ili nije u školu,da se venčao,ili samac,ali sve drugo što nije okovano tačnim datumima i mestima,okovalo je njega svojom teskobnom istinom o tome da životprolazi,a da on nije ni učestvovao u njemu kao čovek,več samo kao prolaznik koji ništ novo nije dodao sveukupnoj slici sveta na kom se rodio.
Kroz glavu mu počinju prolaziti sve one sitnice koje je mogao da uradi,a nije. Mogao je da pročita više knjiga,mogao je malo više razgovarati sa ljudima oko sebe. Mogao je ovo ,ili ono. Na pamet mu padaju izgubljeni sati,dani i nedelje ,vreme koje se ne može niti vratiti,niti nadoknaditi. Nešto je trebalo preduzeti. Seća se svih onih iscrpljujućih časova provedenih na poslu. Kako bi sačuvao posao,ostajao je duže. Stanarina je morala biti plaćena.Računi su morali biti podmireni. Ponekad se morala popiti koja čašica više kako bi se sve to izdržalo. Onda,tu je došao na red i rat: učestvovao je u njemu kao bojnik,kao žrtva,kao spaljeni,piroman,kao nombardovan,ili bombarder. Godine su prolazile i otimano jedino što je imao i što je mogao dati : ljudski život. Kako shvata svu veličinu svoje tragedije,shvata tragediju svog ćutanja. Oseća se opljačknim i izdanim. Dao je svoj život mašineriji bogatih i njihovim ulizicama dobivši zauzvrat jmbg i demokratsko glasačko pravo na unapred nameštenim izborima.
Plutajući tako,ne čineči ništa za sebe samog još uvek oplužuje nezasitu mašineriju poredka kakvom su ga smislili " oni iznad". Mašinerija kojom rukovode tehnokrate,mantijaši,političari izabrani od strane onih koji najviše na svemu tome zarade ,proždire čovekovo vreme,snagu,a zauzvrat mu nudi samo prazninu,otuđenost i pakao samoće. Sveden na šraf u mehanizmu, na statistički broj, kupca i potrošača, jedino što.mu preostaje jeste da čeka smrt,osim ako se sam ne ubije.
U međuvremenu živi da bi radio,radi kako bi mogao da se sapne avansima,kreditima,kupovinama na popust i rate. Na celoj toj sivoj pozadini satkanoj od očqja,otupljenja,otuđenja,siromaštva,bede i svake druge robije izvan zatvorskih zidina,nema ama baš ni jednog trenutka u kome protagonista sopstvenog života može da kaže : " postojim!". Ono što pouzdano zna jeste da se rodio tog i tog dan,u tom i tom mestu,da je išao,ili nije u školu,da se venčao,ili samac,ali sve drugo što nije okovano tačnim datumima i mestima,okovalo je njega svojom teskobnom istinom o tome da životprolazi,a da on nije ni učestvovao u njemu kao čovek,več samo kao prolaznik koji ništ novo nije dodao sveukupnoj slici sveta na kom se rodio.
Kroz glavu mu počinju prolaziti sve one sitnice koje je mogao da uradi,a nije. Mogao je da pročita više knjiga,mogao je malo više razgovarati sa ljudima oko sebe. Mogao je ovo ,ili ono. Na pamet mu padaju izgubljeni sati,dani i nedelje ,vreme koje se ne može niti vratiti,niti nadoknaditi. Nešto je trebalo preduzeti. Seća se svih onih iscrpljujućih časova provedenih na poslu. Kako bi sačuvao posao,ostajao je duže. Stanarina je morala biti plaćena.Računi su morali biti podmireni. Ponekad se morala popiti koja čašica više kako bi se sve to izdržalo. Onda,tu je došao na red i rat: učestvovao je u njemu kao bojnik,kao žrtva,kao spaljeni,piroman,kao nombardovan,ili bombarder. Godine su prolazile i otimano jedino što je imao i što je mogao dati : ljudski život. Kako shvata svu veličinu svoje tragedije,shvata tragediju svog ćutanja. Oseća se opljačknim i izdanim. Dao je svoj život mašineriji bogatih i njihovim ulizicama dobivši zauzvrat jmbg i demokratsko glasačko pravo na unapred nameštenim izborima.
уторак, 26. април 2016.
Eutanazija srpske duše (1)
Ona je na umoru,sa svake strane opkoljena i gotovo bez kiseonika kakav je potreban da bi se trajalo sada i ovde;njeno trajanje mnogi slučajno,ili namerno brkaju sa postojanjem.U životu je održavaju veštačke tvorevine čije klice joj zapravo razaraju sva ona svojstva koja su je činila jedinstvenom među svim ostalim dušama koje su podigle Gradove,Zastave i našle uporište u Jeziku.
U njenom korenu je misao stara,pradavna koju je tako dobro izrekao
jedan stanovnik drevne Grčke: ''čovek je čoveku bedem'';naravno on je živeo pre nje,pre te duše lutalice,ali da iko može biti siguran da se ona sa tim drevnim čovekom već tada nije srela u obliku male,sitne,oku nevidljive čestice koja je tražila svoje buduće utočište?
Sada ona traži utehu i malo vazduha jer njen bedem,Čovek,načet je sa svih strana i i često je u sebi ne prepoznaje već joj daje drugačija imena ubijajući je time u sebi.
Sada ona,ta srpska duša ugrižena za srž pronalazi tek neka od skrovišta u onima koji se nisu predali brzini,sumanutosti,gramzivosti,pohlepi i rasprodaji vrednosti zarad malo prolazne,isprazne i najjeftinije slave.
Ali,sve se na ovom svetu zamara,umara i gubi;tako i ona koja je do juče bila besmrtna koliko i onaj ljudski bedem koji je u njoj i kroz nju živeo,štiteći je od zaborava i zajedničke im smrti,sada sve duže i duže drži oči sklopljene,a njeni kapci skoro da se i ne otvaraju.Ta duša bi htela da u svoj pogled primi širinu neba i zemlje,ali sve ređe joj dopuštaju da gleda.Iznajmili su je za učestvovanje u jeftinim farsama koje prodaju minute nečeg što se samo naziva vremenom,ali postoji zarobljeno tek u novčanicama isplaćenih onima koji prodaju sam život neukih između dve emisije,dva glasanja,dva rata...
Zato ta duša ropće i čini se kako ćemo joj učiniti veliku uslugu ako joj okončamo brzo tu agoniju pred saznanjem da ona iz nas nestaje,da polako iščiljava iz naših pogleda,ali ne zato što nas ostavlja već zato što smo je napustili.Čini nam se kako bismo trebali da je ubijemo brzo,sami sebi laskajući kako ćemo samo jednom pravom dozom,pravom merom otrova olakšati njene muke;muke one koja nas je do sada čuvajući od zaborava štitila i od same večne smrti ljudi koji za sobom ne ostavljaju ništa sem praznine.
Eutanazija za srpsku dušu-dobrovoljna anestezija duha i savesti pred novim božanstvima koja je ljudski bedem ove duše uzdigao na presto svoga zajedničkog postojanja-dobit,pohlepa,licemerje,laž.
Čega se bojimo mi koji smo jednom pronalazili svoju domovinu i svoju tamnicu u njoj?Šta još čekamo?Nismo našli dovoljno oštar nož da je rasporimo,ili možda oklevamo jer smo počeli da se konačno stidimo svog straha pred božanstvima dobiti i izgleda,nepravde i puke spoljašnjosti?
nastaviće se...
(napisano 14.marta 2011)
Sanja Vojnović
понедељак, 25. април 2016.
DOĆI ĆU....I STIĆI ĆU VAS
Doći ću sa svojom svitom
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i glasova
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje
ste dodelili
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo
iskrivljene, nepismene kulture
Sagradiću nova stara svetla
koja će obasjavati zracima Farosa
sve ono što ste hteli
da oduzmete jedinom
svetioniku koji svojim
foto signalima označava putovanje života
čiji je jedini cilj
Čovek
Doći ću trčeći i stići ću vas
jer znate
nekome kome su samo reči ostale
nema šta da izgubi
nema ničega opipljivog čime bi bio ucenjen
Doći ću trčeći i stići ću vas
ja Čovek
a za mnom idu Ljudi....
...čak iako kasne
Sanja Vojnović
25.04.2016.
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i glasova
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje
ste dodelili
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo
iskrivljene, nepismene kulture
Sagradiću nova stara svetla
koja će obasjavati zracima Farosa
sve ono što ste hteli
da oduzmete jedinom
svetioniku koji svojim
foto signalima označava putovanje života
čiji je jedini cilj
Čovek
Doći ću trčeći i stići ću vas
jer znate
nekome kome su samo reči ostale
nema šta da izgubi
nema ničega opipljivog čime bi bio ucenjen
Doći ću trčeći i stići ću vas
ja Čovek
a za mnom idu Ljudi....
...čak iako kasne
Sanja Vojnović
25.04.2016.
Пријавите се на:
Постови (Atom)