Invalidska kolica za sreću/Antiliričnost/

Invalidska kolica za sreću/Antiliričnost/

Invalidska kolica za sreću


Nabavila sam ih slučajno
išle su kao poklon uz razlupane prozore
onoga što se pesnički naziva
pogledom na svet
uzvišenim emocijama
a što se antilirika
poput mene tiče
naziva se odsustvom

O tom odsustvu vam pričam
to je sadržaj tih kolica
ja guram osakaćenu sreću
bez uzdaha u večernje sate
i bez opadanja lišća u jesen
na dva točka
i vozam je oko
sopstvene sumanutosti
opsednutosti potragom
za svim onim što je
iz mene ispalo
negde na krivini
negde pri oštrom startu


Molim bez vike
bez aplaudiranja već ionako mogu!
Nemojte mi reći da se invalidska kolica
ne uklapaju u viziju sreće!
Pardon!
Ovde se radi o namernom zaobilaženju praznine
Praznina i odsustvo
se zajedno vozaju
u tim kolicima
ja sam tek tu da proveravam točkove
i igram se uljem za podmazivanje istih

Merkate me
gledate ispod oka
Huliganka,sreću je među invalide strpala
a već vidim spremate se
da mi zatražite adresu prodavnice
onih istih razlupanih prozora
odsustva
u kojima su kupljena

Na kraju imam jedan savet
u istoj ulici se nalazi
prodavnica polovnih kolica
Idite tamo
jeftinije ćete proći
jer slomljeni snovi
ionako ne brinu o luksuznim protezama...

Sanja Vojnović ( napisano 2010.)

invalidska kolica za sreću....S.Vojnović
fotografija : T.Vojnović

Eutanazija srpske duše (1)

Ona je na umoru,sa svake strane opkoljena i gotovo bez kiseonika kakav je potreban da bi se trajalo sada i ovde;njeno trajanje mnogi slučajno,ili namerno brkaju sa postojanjem.U životu je održavaju veštačke tvorevine čije klice joj zapravo razaraju sva ona svojstva koja su je činila jedinstvenom među svim ostalim dušama koje su podigle Gradove,Zastave i našle uporište u Jeziku.

U njenom korenu je misao stara,pradavna koju je tako dobro izrekao 

jedan stanovnik drevne Grčke: ''čovek je čoveku bedem'';naravno on je živeo pre nje,pre te duše lutalice,ali da iko može biti siguran da se ona sa tim drevnim čovekom već tada nije srela u obliku male,sitne,oku nevidljive čestice koja je tražila svoje buduće utočište?

Sada ona traži utehu i malo vazduha jer njen bedem,Čovek,načet je sa svih strana i i često je u sebi ne prepoznaje već joj daje drugačija imena ubijajući je time u sebi.

Sada ona,ta srpska duša ugrižena za srž pronalazi tek neka od skrovišta u onima koji se nisu predali brzini,sumanutosti,gramzivosti,pohlepi i rasprodaji vrednosti zarad malo prolazne,isprazne i najjeftinije slave.

Ali,sve se na ovom svetu zamara,umara i gubi;tako i ona koja je do juče bila besmrtna koliko i onaj ljudski bedem koji je u njoj i kroz nju živeo,štiteći je od zaborava i zajedničke im smrti,sada sve duže i duže drži oči sklopljene,a njeni kapci skoro da se i ne otvaraju.Ta duša bi htela da u svoj pogled primi širinu neba i zemlje,ali sve ređe joj dopuštaju da gleda.Iznajmili su je za učestvovanje u jeftinim farsama koje prodaju minute nečeg što se samo naziva vremenom,ali postoji zarobljeno tek u novčanicama isplaćenih onima koji prodaju sam život neukih između dve emisije,dva glasanja,dva rata...

Zato ta duša ropće i čini se kako ćemo joj učiniti veliku uslugu ako joj okončamo brzo tu agoniju pred saznanjem da ona iz nas nestaje,da polako iščiljava iz naših pogleda,ali ne zato što nas ostavlja već zato što smo je napustili.Čini nam se kako bismo trebali da je ubijemo brzo,sami sebi laskajući kako ćemo samo jednom pravom dozom,pravom merom otrova olakšati njene muke;muke one koja nas je do sada čuvajući od zaborava štitila i od same večne smrti ljudi koji za sobom ne ostavljaju ništa sem praznine.

Eutanazija za srpsku dušu-dobrovoljna anestezija duha i savesti pred novim božanstvima koja je ljudski bedem ove duše uzdigao na presto svoga zajedničkog postojanja-dobit,pohlepa,licemerje,laž.

Čega se bojimo mi koji smo jednom pronalazili svoju domovinu i svoju tamnicu u njoj?Šta još čekamo?Nismo našli dovoljno oštar nož da je rasporimo,ili možda oklevamo jer smo počeli da se konačno stidimo svog straha pred božanstvima dobiti i izgleda,nepravde i puke spoljašnjosti?

nastaviće se...

(napisano 14.marta 2011)

Sanja Vojnović

DOĆI ĆU....I STIĆI ĆU VAS

Doći ću sa svojom svitom
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i  glasova 
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje 
ste dodelili 
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo 
iskrivljene, nepismene kulture 

Sagradiću nova stara svetla
koja će obasjavati zracima Farosa
sve ono što ste hteli
da oduzmete jedinom
svetioniku koji svojim 
foto signalima označava putovanje života 
čiji je jedini cilj
Čovek


Doći ću trčeći i stići ću vas
jer znate
nekome kome su samo reči ostale
nema šta da izgubi
nema ničega opipljivog čime bi bio ucenjen

Doći ću trčeći i stići ću vas
ja Čovek
a za mnom idu Ljudi....
...čak iako kasne

Sanja Vojnović
25.04.2016.