Invalidska kolica za sreću/Antiliričnost/

Invalidska kolica za sreću/Antiliričnost/

Invalidska kolica za sreću


Nabavila sam ih slučajno
išle su kao poklon uz razlupane prozore
onoga što se pesnički naziva
pogledom na svet
uzvišenim emocijama
a što se antilirika
poput mene tiče
naziva se odsustvom

O tom odsustvu vam pričam
to je sadržaj tih kolica
ja guram osakaćenu sreću
bez uzdaha u večernje sate
i bez opadanja lišća u jesen
na dva točka
i vozam je oko
sopstvene sumanutosti
opsednutosti potragom
za svim onim što je
iz mene ispalo
negde na krivini
negde pri oštrom startu


Molim bez vike
bez aplaudiranja već ionako mogu!
Nemojte mi reći da se invalidska kolica
ne uklapaju u viziju sreće!
Pardon!
Ovde se radi o namernom zaobilaženju praznine
Praznina i odsustvo
se zajedno vozaju
u tim kolicima
ja sam tek tu da proveravam točkove
i igram se uljem za podmazivanje istih

Merkate me
gledate ispod oka
Huliganka,sreću je među invalide strpala
a već vidim spremate se
da mi zatražite adresu prodavnice
onih istih razlupanih prozora
odsustva
u kojima su kupljena

Na kraju imam jedan savet
u istoj ulici se nalazi
prodavnica polovnih kolica
Idite tamo
jeftinije ćete proći
jer slomljeni snovi
ionako ne brinu o luksuznim protezama...

Sanja Vojnović ( napisano 2010.)

invalidska kolica za sreću....S.Vojnović
fotografija : T.Vojnović

Eutanazija srpske duše (1)

Ona je na umoru,sa svake strane opkoljena i gotovo bez kiseonika kakav je potreban da bi se trajalo sada i ovde;njeno trajanje mnogi slučajno,ili namerno brkaju sa postojanjem.U životu je održavaju veštačke tvorevine čije klice joj zapravo razaraju sva ona svojstva koja su je činila jedinstvenom među svim ostalim dušama koje su podigle Gradove,Zastave i našle uporište u Jeziku.

U njenom korenu je misao stara,pradavna koju je tako dobro izrekao 

jedan stanovnik drevne Grčke: ''čovek je čoveku bedem'';naravno on je živeo pre nje,pre te duše lutalice,ali da iko može biti siguran da se ona sa tim drevnim čovekom već tada nije srela u obliku male,sitne,oku nevidljive čestice koja je tražila svoje buduće utočište?

Sada ona traži utehu i malo vazduha jer njen bedem,Čovek,načet je sa svih strana i i često je u sebi ne prepoznaje već joj daje drugačija imena ubijajući je time u sebi.

Sada ona,ta srpska duša ugrižena za srž pronalazi tek neka od skrovišta u onima koji se nisu predali brzini,sumanutosti,gramzivosti,pohlepi i rasprodaji vrednosti zarad malo prolazne,isprazne i najjeftinije slave.

Ali,sve se na ovom svetu zamara,umara i gubi;tako i ona koja je do juče bila besmrtna koliko i onaj ljudski bedem koji je u njoj i kroz nju živeo,štiteći je od zaborava i zajedničke im smrti,sada sve duže i duže drži oči sklopljene,a njeni kapci skoro da se i ne otvaraju.Ta duša bi htela da u svoj pogled primi širinu neba i zemlje,ali sve ređe joj dopuštaju da gleda.Iznajmili su je za učestvovanje u jeftinim farsama koje prodaju minute nečeg što se samo naziva vremenom,ali postoji zarobljeno tek u novčanicama isplaćenih onima koji prodaju sam život neukih između dve emisije,dva glasanja,dva rata...

Zato ta duša ropće i čini se kako ćemo joj učiniti veliku uslugu ako joj okončamo brzo tu agoniju pred saznanjem da ona iz nas nestaje,da polako iščiljava iz naših pogleda,ali ne zato što nas ostavlja već zato što smo je napustili.Čini nam se kako bismo trebali da je ubijemo brzo,sami sebi laskajući kako ćemo samo jednom pravom dozom,pravom merom otrova olakšati njene muke;muke one koja nas je do sada čuvajući od zaborava štitila i od same večne smrti ljudi koji za sobom ne ostavljaju ništa sem praznine.

Eutanazija za srpsku dušu-dobrovoljna anestezija duha i savesti pred novim božanstvima koja je ljudski bedem ove duše uzdigao na presto svoga zajedničkog postojanja-dobit,pohlepa,licemerje,laž.

Čega se bojimo mi koji smo jednom pronalazili svoju domovinu i svoju tamnicu u njoj?Šta još čekamo?Nismo našli dovoljno oštar nož da je rasporimo,ili možda oklevamo jer smo počeli da se konačno stidimo svog straha pred božanstvima dobiti i izgleda,nepravde i puke spoljašnjosti?

nastaviće se...

(napisano 14.marta 2011)

Sanja Vojnović

DOĆI ĆU....I STIĆI ĆU VAS

Doći ću sa svojom svitom
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i  glasova 
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje 
ste dodelili 
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo 
iskrivljene, nepismene kulture 

Sagradiću nova stara svetla
koja će obasjavati zracima Farosa
sve ono što ste hteli
da oduzmete jedinom
svetioniku koji svojim 
foto signalima označava putovanje života 
čiji je jedini cilj
Čovek


Doći ću trčeći i stići ću vas
jer znate
nekome kome su samo reči ostale
nema šta da izgubi
nema ničega opipljivog čime bi bio ucenjen

Doći ću trčeći i stići ću vas
ja Čovek
a za mnom idu Ljudi....
...čak iako kasne

Sanja Vojnović
25.04.2016.

Αντζελίνα, αλάνι, για πάντα στο λιμάνι...

Αντζελίνα, αλάνι, για πάντα στο λιμάνι...
Ή
Η αγάπη των πλουσίων για τους πρόσφυγες = η αγάπη του κ.λου

Η Ελλάδα έγινε το ''μαστ'', το ''ιν'', για κάθε επιδειξιομανή που θέλει να κάνει διαφήμιση τον ίδιο τον εαυτό σου. Έτσι ήρθε και η Τζολί....όταν δεν ξέρεις τι να κάνεις, πως να περάσει η ώρα σου μεταξύ δύο χαζοταινίες για τις οποίες παίρνεις κάτι εκατομμύρια κάνε μια βόλτα τα φουσκωμένα χείλη σου στον Πειραιά ,κάνε μερικά ''σέλφι'' με τους πρόσφυγες,άσε να σε βλέπουν από κοντά...και γίνε το είδωλο των τηλεθεατών ,το τέλειο ''απορρυπαντικό'' για την πλύση των εγκεφάλων...

Σάνια Βόινοβιτς

18/3/2016

Najveće zlo od svih...

ΟΙ ΦΩΤΟΓΡΑΦΙΕΣ ΤΗΣ ΤΑΤΪΑΝΑΣ+ΤΟ ΔΙΚΟ ΜΟΥ ΠΟΙΗΜΑ...TATJANINE FOTOGRAFIJE & MOJA PESMA

ΟΙ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ- ΤΑΤΪΑΝΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ (ποίημα και φωτογραφίες)

ΕΝΑ ΠΟΙΗΜΑ ΣΕ ΔΥΟ ΦΩΤΟΓΡΑΦΙΕΣ ........

ΟΙ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ

ΚΟΙΤΑΖΩ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΤΟΥΣ ΠΟΥ  ΕΙΝΑΙ ΑΚΟΜΑ ΣΤΙΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ.
ΤΑ ΡΟΥΧΑ,ΟΛΑ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΑΥΤΑ ΠΕΡΙΜΕΝΑΝ ΤΟΥΣ ΚΑΤΟΧΟΥΣ ΤΟΥΣ.
ΕΛΕΙΠΑΝ ΤΑ ΣΩΜΑΤΑ,ΤΑ ΣΩΜΑΤΑ ΤΟΥΣ ΠΟΥ ΜΕΧΡΙ ΤΩΡΑ ΜΑΛΛΟΝ ΕΧΟΥΝ ΛΙΩΣΕΙ..
ΤΗΝ ΑΠΟΦΑΣΗ ΝΑ ΒΓΑΛΩ ΤΑ ΠΡΑΓΜΑΤΑ,ΝΑ ΤΑ ΠΕΤΑΞΩ Ή ΝΑ ΤΑ ΜΟΙΡΑΣΩ
ΑΝΕΒΑΛΛΑ ΠΟΛΛΕΣ ΦΟΡΕΣ.
ΚΑΙ ΚΑΘΕ ΦΟΡΑ ΣΑΝ ΔΙΚΑΙΟΛΟΓΙΑ ΕΒΡΙΣΚΑ ΤΟ Ο,ΤΙ ''ΔΕΝ ΕΧΩ ΧΡΟΝΟ''.
ΕΤΣΙ,ΟΙ ΜΕΡΕΣ ΓΙΝΑΝΕ ΕΒΔΟΜΑΔΕΣ,ΟΙ ΕΒΔΟΜΑΔΕΣ ΓΙΝΑΝΕ ΜΗΝΕΣ ΚΑΙ ΟΙ ΜΗΝΕΣ ΧΡΟΝΙΑ.
ΑΛΛΑ ΠΟΙΟΝ ΚΟΡΟΪΔΕΥΑ - ΤΟΝ ΕΑΥΤΟ ΜΟΥ ΜΟΝΟ.
ΕΙΧΑ ΧΡΟΝΟ...
ΜΕΤΑΚΙΝΟΥΣΑ ΤΙΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ ΚΑΙ ΚΟΥΝΟΥΣΑ ΤΑ ΡΟΥΧΑ ΠΑΝΩ ΤΟΥΣ ΠΟΥ ΗΤΑΝ ΚΡΥΑ ΟΤΑΝ ΤΑ ΑΓΓΙΖΑ.
ΣΑΝ ΟΛΑ ΑΥΤΑ ΤΑ ΧΡΟΝΙΑ ΝΑ ΤΟΥΣ ΠΕΡΙΜΕΝΑ,ΤΟΥΣ ΝΕΚΡΟΥΣ ΝΑ ΓΥΡΙΖΟΥΝ.ΗΞΕΡΑ ΟΜΩΣ Ο,ΤΙ
ΑΥΤΟ ΕΙΝΑΙ ΑΔΥΝΑΤΟΝ.
ΓΙΑΤΙ ΑΠΟΦΕΥΓΩ ΑΥΤΟ ΠΟΥ ΕΙΝΑΙ ΑΝΑΠΟΦΕΚΤΟ;ΓΙΑ ΠΙΟ ΛΟΓΟ;
ΤΟ ΚΑΝΩ ΕΠΕΙΔΗ ΠΙΣΤΕΥΩ Ο,ΤΙ ΕΝΑ ΜΙΚΡΟ ΜΕΡΟΣ ΤΟΥΣ,ΕΝΑ ΚΟΜΜΑΤΑΚΙ ΤΟΥΣ ΑΚΟΜΑ
ΕΙΝΑΙ ΕΔΩ, Ο,ΤΙ ΠΑΡΑΕΥΡΙΣΚΟΝΤΑΙ ΣΤΗ ΖΩΗ ΜΟΥ ΜΕ ΤΟ ΝΑ ΦΥΛΑΩ ΤΑ ΠΡΩΣΟΠΙΚΑ ΤΟΥΣ
ΑΝΤΙΚΕΙΜΕΝΑ.
ΛΕΝΕ Ο,ΤΙ  Ο ΧΡΟΝΟΣ ΓΙΑΤΡΕΥΕΙ ΤΑ ΠΑΝΤΑ,ΑΛΛΑ ΑΥΤΟ ΔΕΝ ΑΛΗΘΕΥΕΙ,
Ο ΧΡΟΝΟΣ ΜΟΝΟ ΚΛΕΙΝΕΙ ΤΙΣ ΠΛΗΓΕΣ.
ΚΑΙ ΣΤΟ ΤΕΛΟΣ ΤΙ ΜΕΝΕΙ ΠΙΣΩ ΑΠΟ ΟΛΟΥΣ ΜΑΣ;
ΜΟΝΟ ΓΥΜΝΕΣ ΚΡΕΜΑΣΤΡΕΣ ΚΑΙ ΤΙΠΟΤΑ ΑΛΛΟ...

ΤΑΤΪΑΝΑ ΒΟΪΝΟΒΙΤΣ 

SMRT U ISTANBULU

Nešto ne vidim da se ''prse'' po fejsbuku natpisom ''Ja sam Istanbul'',nešto nema turskih zastava preko profilnih fotografija...Verovatno jer umreti u Istanbulu nije ''moderno'',nije ''in'',nije ''must''.
Nema veze ko je umro,ko je postavio bombu,pokrenuo mehanizam,ako se to nije odigralo u nekom od velegrada koji su unapred označeni i prihvaćeni kao metropole u kojima svetlost sija,u kome su ljudi kulturni, duhovno vazdignuti i šta ti ja znam.

Bedni licemeri!!!

Ništa gore od pomodnog zgražavanja nad terorom,ništa gore od duhovnog ološa koji nariče

grupno nad žrtvama grada svetlosti,a ljude koji pate u Carigradu smatra ljudima tamnog vilajeta

koji bi ionako patili..''tako im i treba''.Ne radi se ovde samo o turistima,radi se o mnogim drugim ljudima

koji pate, ali nemaju etiketu ''podobnih žrtava''.Nisu Čarli....nisu dovoljno mrtvi,nisu nekako interesantni

jer su u Konstantinopolju o kome se ne zna baš mnogo,osim da ima jeftinih stvari,da je grad istoka...za

ljude koji su patili na Trgu Taksim nisu nikad čuli, Pamuk im je dosadan,PKK im je skraćenica oko

koje ne lupaju previše  glavu.

Niko ne padi zbog Turske,čak ni za turskim turistima koji nisu Turci,već građani onog 'potvrđenog',

'prvorazrednog','pravog','overenog' sveta.Zar nekog briga za patnju tamo neke 'kasabe'?!

Smrt u Istanbulu,prođi pokraj nje kao ''pored turskog groblja'' i ne osvrći se,nije po evropskim

standardima.Ne kvari sebi šanse da uđeš u fino društvo koje je suzama opralo Pariz,a nikada

ni jednu jedinu nije prosulo za sve one ljude koje je taj isti Pariz učinio robovima.

Sanja Vojnović 2016.