Bole te zubi,
ruke,
glava,
noge,
nožni palci
i kosa
od ovog sveta
koji se umorio od samog sebe.
Bole te oči,
prsti,
uši,
nozdrve
od ove bučne tišine
nerazgovetnog monologa
kojim pridavljujemo sami sebe,
ali ipak ne činiš ništa.
Samo sediš i sve to
primećuješ
čekajući na svoj red,
čekajući da konačno
prestaneš da budeš deo nečega
i postaneš sve
zaboravljajući da je ovaj svet
sa svojom tišinom
usamljenošću,
beznađem
i praznim satima
već odavno izabrao
svoje mesto u tebi
udeljujući ti
tek onoliki deo svega
koliki možeš podneti.
od ovog sveta
koji se umorio od samog sebe.
Bole te oči,
prsti,
uši,
nozdrve
od ove bučne tišine
nerazgovetnog monologa
kojim pridavljujemo sami sebe,
ali ipak ne činiš ništa.
Samo sediš i sve to
primećuješ
čekajući na svoj red,
čekajući da konačno
prestaneš da budeš deo nečega
i postaneš sve
zaboravljajući da je ovaj svet
sa svojom tišinom
usamljenošću,
beznađem
i praznim satima
već odavno izabrao
svoje mesto u tebi
udeljujući ti
tek onoliki deo svega
koliki možeš podneti.
Sanja Vojnović
19.XI 2012.
Нема коментара:
Постави коментар