SJAJ VELIKOG GRADA

Strašno je gledati
kroz prozor automobila
sav taj sjaj velikog grada
sva ta svetla koja ne možeš
da dohvatiš rukom
čoveka bačenog na pleća
nedohvatljivim svetlucanjima
daljina koje nikada neće biti tvoje.

Ipak,to traje samo tren:
jer se odmah setiš 
kako si i do tog pogleda
kroz prozor automobila u brzini
disao
spavao
hodao
živeo 
bez svog tog svetla
bez velegrada
sa njegovim šarenim lažama
o perspektivama koje se nude
uz obavezno plaćenu ulaznicu
i onda se jednostavno okreneš sebi
utoneš u san
i pustiš da put ispred tebe teče
u ritmu koji pokazuje brzinomer
shvatajući da si za sobom ostavio svetla
jednog pakla davno usijanog
nadama o nečemu što nikada 
neće postojati na tom mestu
kome su potrebna veštačka svetla
kako se ne bi izgubilo
na mapi čovečanstva
kome je potrebno više 
sunca, a manje sijalica...

Sanja Vojnović
11.XI 2012.