TVOJE POSLEDNJE UPORIŠTE

Samo što ustaneš započinje
taj beskonačni pritisak na tvoje biće
Svi su se urotili protiv tvog slobodnog disanja:
banke
predsednici
pošte
slavine
standavac koji kuca na vrata
očekujući novčanice koje mu pripadaju
poslodavci
i njihovi tasteri 
Samo što otvoriš oči
evo opet njih
kese ti se u lice 
smeju se do suza tvojoj bespomoćnosti:
zidovi
škole
fabrike
računi bez para
hroničan bol u leđima
gazda kome je uvek malo novca
a uvek ima previše toga da kaže
na račun tvoje slobode
Samo što zevneš
na juriš su spremne
sve krvopije
svi zli komšije
advokati firme koja greje stanare
opštinske ćate 
koje deru stolice iza šubera
nesrečne ne-majke koje 
u 44-toj vrište: Sad hoću dete!!
sirena za požar
znak policijskog automobila

I tako...
kako god da okreneš
tome nema kraja
ta igra se ponavlja svakog dana
a ti sediš pridavljen
potčinjen
i potpuno slomljen

I jedina  stvar koju sam možeš 
da učiniš
za sebe samog
jeste da ih gledaš
s prezirom
siromaha kome se nema
šta oduzeti

I tada možeš početi
da se smeješ na glas
svim tim
ozakonjenim derikožama
profesionalnim pijavicama
i možeš im se rugati
snagom čoveka kome nije 
ostalo ništa...
da su to znali možda bi ti
nešto i ostavili
kako bi te lakše ucenjivali

Zato svakog jutra
budi spreman
u gardu
i reci svom tom šljamu:
Ovde sam i čekam vas!

To je tvoje poslednje uporište 
i početak njihovog kraja


Sanja Vojnović
7.07.2015.